Zato 1 Quotes

Tu, mili, tu je sav problem. Ljudi uvek govore da nemaju kontrolu nad ponašanjem, ali to nije istina. Ono nad čime nemaš kontrolu je emocija. I nisi slab zato što osećaš ono što osećaš. Slab si u delu gde dopuštaš sebi verovanje da je tvoje ponašanje neizbežno i opravdano. Ako ti sam nećeš da prihvatiš koliko si razoren, da li je sasvim pošteno da tražiš od drugih da to prihvate?

Ovaj svijet neće uništiti atomska bomba, kao što kažu novine, nego će umrijeti od smijeha, od banalnosti, od ismijavanja svega, i zato što će od svega praviti vic, i to loš vic.

Vrijeme ne postoji, zato ga ne možemo gubiti.

Nije reč o tome šta jeste', reče g. Nansi. 'Reč je o onome šta ljudi misle da jeste. Sve je to ionako imaginarno. Zato je i tako važno. Ljudi se bore jedino oko imaginarnih stvari.

Djeca ne vide smrt. Zato što njihov život traje jedan dan, otkada se probudi pa do odlaska na spavanje.

„Ne. Sveta, jesi li ikada čula za analogiju... ljubav - to je cvijet?“ „Da.“ „Cvijet se može uzgojiti. A može se i kupiti. Ili se dobije kao poklon." „Je l’ Anton kupio?“ „Ne“, rekoh suviše oštro, po svoj prilici, jesam... „Dobio je na poklon. Od sudbine.“ „I šta s tim? Je l' to ljubav?“ „Sveta, isječeno cvijeće je lijepo. Ali nije dugovječno. Ono ipak umire, pa makar i brižljivo spušteno u kristalnu vazu sa sviježom vodom.“ „On se boji da voli“, zamišljeno reče Svetlana. „Je l' da? Ja se nisam bojala, zato što nisam znala ovo...

Jedna od stvari koje Ford Prefekt nije uspeo da shvati kod ljudi bila je navika da neprekidno govore i ponavljaju vrlo, vrlo očigledne stvari, kao što su "Baš lep dan danas" ili "Jao što si visok" ili "O bože, pala si niz bunar dubok trideset metara, jesi li se povredila?". Ford je stvorio teoriju da objasni to neobično ponašanje. Kada ljudska bića ne bi neprekidno otvarala usne, bio je ubeđen, usta bi im verovatno srasla. Nakon nekoliko meseci posmatranja i razmišljanja napustio je tu teoriju u korist druge. Ukoliko ne pokreću neprekidno svoje usne, pomislio je, mozak počinje da im radi. Nakon izvesnog vremena napustio je i tu teoriju kao previše ciničnu i došao do zaključka da mu se ljudska bića i pored svega veoma sviđaju, ali bio je zabrinut zato što o tolikim stvarima pojma nisu imala.

Kompjuter je samom sebi zbrinuto zaćeretao primijetivši da se jedna zračna komora otvorila i zatim zatvorila bez ikakve logike. To je bilo zato što je logika otišla sjesti na granu. U Galaksiji se upravo otvorila rupa. Potrajala je točno jednu ništinku sekunde, bila je široka jenu ništinku centimetra, i dugačka poprilično milijuna svjetlosnih godina. Dok se zatvaraala iz nje su ispale gomile papirnatih kapica i šarenih balona i odlutale univerzumom. Tim od sedam metar-visokih tržišnih analitičara ispao je iz nje i umro, dijelom od gušenja a dijelom od iznenađenja. Dvjesto i trideset devet tisuća slabo pečenih jaja također je ispalo iz nje, materijalizirajući se u ogromnoj uzbibanoj gomili u izgladnjeloj zemlji Poghril u sustavu Pansel. Cijelo poghrilsko pleme poumiralo je od gladi, osim zadnjeg člana koji je nekoliko tjedana kasnije umro od trovanja kolesterolom.

Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. Sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u „čaršijskom” smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavlјenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišlјenje o sebi samom. U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš” – izraz koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca. Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je uspeo postati ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo”. Iz te svoje tekovine ili bolјe reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: „Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!” Nјemu je izgledalo nepojmlјivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmlјivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan. Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije cilјeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržlјao. Pored poluintelektualca koji je uspeo, postoji i poluintelektualac koji nije uspeo. Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavlјen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste. Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dve stvari: 1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi; 2. Da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju da spreči pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.

Sedam kraj nje i ona priča - cela poplava rači. Divlje sušičave note histerije, perverzije, gube. Ne čujem ni reč, zato što je lepa i ja je volim, i sada sam srećan i želim umreti.

Kluk vyrostl a názory, které mu předali rodiče, si doplnil o svoje vlastní. Faráři a politici, říkal si, stojí jedni za osmnáct a druzí bez dvou za dvacet, ať jsou to komunisti, fašisti, kapitalisti nebo cokoli jiného. Zato souhlasil s otcem, že slušní lidi nepijou ovocnou šťávu. A matce dávala za pravdu v tom, že člověk se musí umět chovat, i když je trochu pod parou.

Nikoli nisem razumel ljudi, ki zjutraj vstanejo, pojedo zajtrk, si umijejo zobe in se odpravijo v službo. Usedejo se za računalnik in si ob tipkovnico postavijo skodelico sveže skuhane kave. Čvekajo s sodelavci, surfajo po internetu in si pošiljajo kratke filmčke prek maila. In vsi, prav vsi dajejo vtis, da delajo nekaj strašno pomembnega. Med kratkimi odmori se dobivajo v kadilnicah ali pred vhodom na cigaretih, kjer razpravljajo o tem kakšne gume si je privoščil šef na svojem novem audiju in kdo se kurba s kom. Popoldne ugasnejo računalnik, pred vhodom pokadijo še kako cigareto, se usedejo v avtomobil in se odpeljejo domov. Pojejo večerjo, spijejo pivo, pogledajo nadaljevanko, če je dober dan, nategnejo ženo in gredo spat. In tako dan za dnem. Rutina me je vedno ubijala, zato sem se trudil, da bi živel čim bolj pestro, nekonvencionalno življenje. Nikoli se nisem videl v vrstni hiši z zeleno trato in belo ograjo, ženo, psom in dvema otrokoma. Takšno življenje se mi je zdelo preveč pusto. Življenje je prekratko. Živi hitro, umri mlad.

I onda sam shvatila: voli ga jer je ne želi promijeniti. Jesam li ga ja stvorila, ili ga je moj otac proašao, to nije bilo bitno. Moja će sestra imati muža koji je neće tjerati da, zakrivena velom, sjedi u njegovom šatoru i prede. Neće uzeti i drugu ženu, kao što je to bio učnio moj otac. Bit će samo njegova, kao što će i on biti samo njezin. Zato ga voli, a meni se, kas sam to čula, srce ispunilo radošću.

Znaš... Raditi ono što voliš bez obzira na profit. Raditi ono što ti srce kaže. Bez obzira na kritike." Duboko i bolno je izdahnula pa se stresla kao da se budi iz hipnoze. "Znaš da su mu mnogo slika popljuvali? Jer je bio drukčiji... Jer se nije uklapao u njihove snobovske vizije. Ali on nije odustao. I zato se sada nalazi u muzeju.

DOBROČINSTVO, dobra je puno, ali je malo onih koji ga čine. Allah dž.š. najviše voli dobročinitelje. Oni će na Sudnjem Danu podijeliti svoja dobra djela i tako biti dobročinitelji na Ahiretu. Od 1KM, Allah dž.š. može dati 700KM kome hoće. Ne treba samo sumnjati jer šejtan plaši siromaštvom zato što on ništa nema, pa voli da i drugi nemaju. Škrtica neće u Džennet. Džahil koji je darežljiv, draži je Allahu dž.š. od škrtice pobožnjaka. Blago onome ko ima i hoće odakle da dijeli. Dijelimo dok smo živi, i ne očekujmo da nas spašavaju hodže i naši nasljednici. Svaka vrsta zikra je sadaka i lijepa riječ je sadaka. Ali zaista najteže je kada treba nešto podijeliti. Allah je neke ljude odredio da pomažu ljudima, i da im se ljudi obraćaju sa svojim potrebama. Ti su ljudi sigurni od Allahove kazne, jer su bdjeli nad pravima Njegovih stvorenja. Šejtan se najviše nalazi u glavama besposličara. Poslanik a.s. se najviše bojao debelih stomaka, besposličara i spavača. Škrti ljudi i neradnici su mrtvi i prije smrti. Zato požurimo sa dobrim djelima dok možemo raditi, jer Poslanik a.s. poručuje: Požurite sa dobrim djelima da preteknete 7 stvari: zar očekujete išta drugo osim velikog siromaštva, zabludjujučeg bogatstva, smrtne bolesti, velike starosti, iznenadne smrti, prokletog dedžala ili Kijametskog dana".