Zasto Quotes

PESMA ZA NAS DVOJE Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se trazimo podjednako zbog srece njene i srece moje. Pijana kisa siba i mlati, vrbama vetar cupa kosu. Kuda cu? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam,gladan i mokar, zasto se nismo sreli nikad? Il je vec bilo? Trebao korak? Mozda je sasvim do mene dosla. Al' ja, u krcmu svratio gorak, a ona ne znajuci-prosla. Ne znam. Ceo svet smo obisli u zudnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoisli. Da,mora da je tako.

Dok god muzika svira, igraj dok te noge nose. Razumes li sta ti govorim? Igraj dok te noge nose. Ne smes da razmisljas zasto igras. Ne smes da razmisljas o znacenju toga. Jer, u osnovi, znacenja nema. Pocnes li da razmisljas, noge ce ti se zaustaviti. Zaustave li ti se jednom noge, ja tu vise nista ne mogu. Tvoje veze ce nestati. Nestace zauvek! I vise neces moci da zivis nigde drugde osim u ovom svetu. Brzo ces biti uvucen u ovaj svet. Zato noge ne smeju da ti se zaustave. Koliko god ti se cinilo besmisleno, ne smes da mislis na to. Prati korake i igraj dok te noge nose. A ono otvrdlo razmeksaj, makar malo. Mora da je ostalo i nesto za sta jos nije prekasno. Upotrebi sve sto se moze upotrebiti. Ucini sve sto mozes. Nema cega da se plasis. Svakako si umoran. Umoran si i uplasen. Svi imaju takve trenutke. Cini ti se da je sve pogesno. I noge ti se zaustave.

Stevice, znas li zasto ljudi odlaze na sahrane?", rece. "Da bi se kurcili kako su jos uvek zivi".

Nekada davno, neki trgovac saznao od vracare da ce umreti na pun mesec kad sledeci put bude otisao da trguje u Damask. Uplasen, covek je odlozio svoj put u Damask i ostao kod kuce. Prodje pun mesec i on ugleda Smrt kako ide prema njemu. Uplasi se, zajase najbrzeg konja i pobegne u susedni grad. I tamo umalo da naleti na Smrt. Nemase kud nego da se sakrije jos dalje. Putovao je nedeljama preko pustinja i planina, sve do Bagdada. Konj mu izdahne pod njim od iscrpljenosti , kad eto ti opet Smrti. Trgovcu vise dojadilo da bezi i da se skriva pa joj pridje i upita je: "Zasto me stalno pratis?" A smrt mu odgovori: "Da te pitam zasto nisi dosao u Damask

- Draga moja prijateljice, imam sezdeset godina, ne plasim se smrti! - Zasto onda odlazite? - Ne mogu da podnesem ovaj haos, ove izlive mrznje, odvratni prizor rata. Otici cu u beki miran kutak, na selo. Zivecu od ono malo para sto mi je ostalo dok se ljudi ponovo ne dozovu pameti.

Zasto je Pepeljuga morala da se vrati kuci sa bala pre ponoci? Ne mogu ni da pretpostavim, a veroavtno nije mogla ni Pepeljuga. Ali nije dopusteno raspitivati se o otme ako si vec dozvolio da te magija povuce. Jednostavno moras da prihvatis uslove makar bili i nerazumljivi.

Nema me. Ili ja to sanjam svoj nemoguci polozaj, koji iskustvo odbija? Jer, ja sam ziv, ja hodam, ja znam sta trazim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretuci, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali zasto su napravili avet od mene, zasto mi oduzimaju mogucnost da se borim? Hocu da budem covek, borite se sa mnom ljudski. Uzalud. Prazan prostor oko mene je sve pustiji, moja smesna pobuna sve tisa.

Kad bi se spalio u ime gladnih,prvo bi ti gladni rekli da si idiot: zasto si se spaljivao kad si bio sit?

Tajna covecjeg zivota nije u tome da samo zivi, vec u tome zasto zivi.

bojim se utoliko vise sto sam ja prirodno rodjen da budem osudjivan, i to veoma tesko, ali svakako ne u sustinskom smislu tvoje price, dakle mozda jos teze osudjivan, rekla bi ti; da, vise volim da podnesem najtezu osudu koja pociva na istini nego laksu osudu koju ne zasluzujem." "Ima li na svetu toliko strpljenja koliko mi je potrebno?" "I uprkos svemu, ponekad verujem: ako je mogucno umreti od srece, to ce se meni dogoditi. I ako je sreca u stanju da u zivotu odrzi nekog coveka, osudjenog na smrt, onda cu ja ostati ziv." "... kada sam licem u lice s tobom, cak i ako se stvari ne menjaju, sve nestaje i pretvara se u nista." "Ili je svet tako majusan ili smo mi gorostasni - u svakom slucaju ga oboje potpuno ispunjavamo." "Kad bi vec bila ovde! Ovde nemam nikog, bas nikog osim straha s kojim se, on grcevito zakacen za mene, a ja za njega, valjam kroz noc." "... CEKACU TE DO POSLEDNJEG DANA BAS KAO STO SAM DO PRVOG." "Niko ne peva cistije od onih koji su u najdubljem paklu; ono sto smatramo za pesmu andjela, u stvari je njihova pesma." "Zasto ne mogu da prihvatim cinjenicu da se ne moze uraditi nista bolje nego ziveti u ovoj jedinstvenoj napetosti nalik stalno odlaganom samoubistvu?" "Proveo sam zivot braneci se od zelje da ga okoncam." "... grese ljudi kad se smeju junaku koji lezi na pozornici smrtno ranjen sve pevajuci neku ariju. Svi mi lezimo i pevamo, godinama.

I jos jednom se javi misao s kojom je sto puta zaspao,nejasna,nikada do kraja domisljena, a uvredljiva i jadna misao: zasto je put do zene tako vijugav i tajan,i zasto on sa svojom slavom i snagom ne moze da ga predje, a prelaze ga svi gori od njega? Svi,samo on, u silnoj i smijesnoj strasti, cio svoj vijek pruza ruke kao u snu. Sta zene traze?

Mora nam biti jasno da u čoveku ne može da postoji nešto kao moralni nagon ili čak religiozni nagon...kao što govorimo da je čovek determinisan bezičnim nagonima. Čovek nikada nije nateran na moralno ponašanje; u svakom pojedinačnom slučaju on se odlučuje na moralno ponašanje i ne radi to da bi udovoljio svom moralnom nagonu, da bi mu savest bila mirna, nego radi pozitivnog cilja na koji se obavezuje, ili zbog osobe koju voli, ili radi Boga. Ako bi to radio samo da mu savest bude mirna, postao bi primer licemerja i ne bi više bio moralna osoba.

Svako osecanje i svaka misao zivi u mojoj pameti izolovano; a ni najiskusniji analiticar nece otkriti u mojim sudovima o nauci, pozoristu, literaturi itd., ono sto ljudi nazivaju centralnom idejom, ili bogom zivih ljudi. Ako toga nema, onda je sve prazno... Stoga nije nimalo cudnovato sto mi je poslednjih meseci zivot pomracen mislima i osecanjima, dostojnim roba i varvarina, sto je ravnodusnost postala moja sudbina. Jer, ako nesto snaznije i bolje od spoljnih okolnosti ne nadoknadjuje prazninu covekovog zivota, onda je taj zivot obicna stvar ciju ravnotezu moce cak i nazeb poremetiti; a sav njegov pesimizam ili optimizam, zajedno sa svim njegovim velikim ili malim mislima samo su simptomi bolesti i nista vise. Porazen sam. Zasto onda da nastavljam da mislim ili da raspravljam? Ne, jednostavno cu sesti i u tisini cekati ono sto treba da dodje.