Uzas Quotes

Ona je moja suprotnost. Ja nisam jednostavan, delujem uznemirujuće, sve je u meni nesigurno, nemam oslonca, tražim nemoguće i onda sam vrlo neugodan, pa mučim sebe i druge. Neću da joj kažem, žao mi je, boli me, želio sam da me prizna kao jedinu svoju mogućnost. Ne iz sujete, već iz potrebe, koja za mene znači sve, da budem bezuslovno prihvaćen na ovom prelasku u život koji se još ne pokazuje, u kojem ću biti potvrdjen ili odbačen. Kažem: odbačen, a ne verujem u to. Zato sam želio da stane uza me, hvatao sam se za nju, gurao je da pobijedi oklijevanje, činila mi se dovoljno sigurna da me podrži. Ali, bilo je važno da to učini sama, od svoje volje.

Tot ce doream și vreau e să am libertatea mea,nu atât cât să uzez de ea ci cât să știu că pot uza de ea.

Prijateljstvo je neophodno čovjeku za dobar rad pamćenja. Sjećati se svoje prošlosti, nositi je uza se, to je možda nužan uvjet da se sačuva, kako kažu, integritet svoga 'ja'. Da to 'ja' ne zakržlja, da sačuva svoj obujam, potrebno je zalijevati sjećanja kao cvijeće u loncu, a to zalijevanje traži stalan dodir sa svjedocima prošlosti, to jest s prijateljima. Oni su naše zrcalo; naše pamćenje; ništa ne tražimo od njih osim da s vremena na vrijeme osvjetlaju to zrcalo da bismo se u njemu mogli ogledati.

[Aurora Sufletel]... uza de un mod dulceag si plat de a adula, care ar fi scandalizat un om de spirit. Dar acestia sunt rari, mai ales printre femei.

Što da radim sa svojom srećom? Kako da je sačuvam, sakrijem, zakopam nekamo gdje ne nikad neću izgubiti? Želim se spustiti na koljena i pustiti da pada po meni poput kiše, skupiti je u čipku i svilu te je ponovo stisnuti uza se.

To ga još jače rastuži, pa okrene putem na drugu stranu prema staroj sumornoj šumi koja je gorjela u ranim večernjim bojama. Iz livada i vinograda dopirala je pjesma zričaka i miris rane jeseni koja se kao šapat dozrelih usana širila krošnjama drveća i naličjem dozrelog voća i otave. Uza svu ljepotu prirode ostade ovaj put potpuno tup, tuđ samom sebi - hladan bez osjećaja.

Sada ću misliti na tebe, draga, samo na tebe, cele noći. Misliću samo na tebe, to je jedini način da osetim samog sebe, ako te držim u svom središtu kao drvo, ako se malo - pomalo odvojim od stabla koje me drži i vodi, ako oprezno lebdim oko tebe, opipavajući vazduh svakim listom (zelenim, zelenim, ja i ti, sočno stablo i zeleno lišće: zeleno, zeleno) ne udaljavajući se od tebe, ne dopuštajući da bilo ko drugi prodre između mene i tebe, učini da ne mislim na tebe, ma i na trenutak me liši saznanja da ova noć kruži ka svitanju i da će tamo, s druge strane, tamo gde živiš i spavaš, biti ponovo noć kad zajedno stignemo i uđemo u tvoju kuću, popnemo se uza stepenice na tremu, upalimo svetla, pomilujemo tvog psa, popijemo kafu, dugo se gledamo pre nego što te ja zagrlim (da te držim u svom središtu kao drvo) i povedem te ka stepeništu (ali nema nikakve staklene kugle) i počnemo da se penjemo, penjemo, vrata su zatvorena, ali imam ključ u džepu... Ko će znati kako je moglo da se završi nešto što nije čak ni počelo, što je krenulo iz sredine i nestalo bez jasnih obrisa, raspršivši se na ivici druge magle. ... to odsustvo koje se sada stani u mojoj kući samca, dotiče moj jastuk svojom zlatnom meduzom, primorava me da pišem ovo što pišem u besmislenoj nadi da postoji bajalica, slatki golem od reči. ... tu ima nekih rupa i bičeva, neka voda teče niz lice i zaslepljuje i grize, neki zvuk kao tutnjava iz dubina, trenutak bez vremena, nepodnošljivo lep. ... za mene je bila kao topola od bronze i sna... ... to je pre odgovor na smrt i na ništavilo, stavljanje stvari i vremena na određeno mesto, uvođenje vremena i prolaza, protivljenje vremenu punom rupa i tamnih mesta. Ti koji me čitaš, nije li se i tebi desilo nešto što počinje kao san i vraća se u mnogim snovima ali to nije to, nije samo san? Nešto što jeste tu, ali gde, i kako; nešto što prolazi kroz snove, razume se, puki san ali posle takođe tu, na drugi način jer je meko i puno rupa, ali tu dok pereš zube, u dnu lavaboa ga i dalje vidiš kad ispljuneš pastu za zube ili stavljaš lice pod hladnu vodu, već istanjeno ali još zalepljeno za pidžamu, u korenu jezika dok podgrevaš kafu, tu ali gde, kako, zalepljeno za jutro, sa svojom tišinom u koju već ulaze zvuci dana, vesti na radiju koje smo pustili jer smo budni i jer smo ustali i svet i dalje ide svojim putem. ... kako je to moguće, šta je to bilo, šta smo to bili u snu koji je međutim nešto drugo, svako malo se vraća i tu je, ali gde je to tu? ... ta trideset i jedna godina nije ono što je važno, mnogo je gori ovaj prelazak iz sna u reči, rupa između onoga što je i dalje ovde ali se sve više predaje jasnoj ošztici stvari s ove strane, tom nožu od reči koje i dalje i dalje ispisujem i koje više nisu to što je i dalje tu, ali gde, kako. Ovde je nešto trebalo da bude rečeno bez reči, samo slušajući neki neodređen šum. ... postoji neka slika nečega priteranog uza zid, nečega opkoljenog: duboka istina, okružena lažima nepopravljivog konformizma. Probuditi se, probuditi se na svaki način, ali Valentina je osećala da bi samo nešto što bi ličilo na bič moglo da je razbudi.

U vrtu palače, u kojoj je danas Muzej moderne umjetnosti, nalazi se malo groblje pasa. Tu ih je pokopala njihova gospodarica. Voljela ih je i žalila je za njima. Na granitnoj ploči uklesana su njihova imena i nadimci, datumi rođenja i smrti. Nepoznat netko ostavlja tu ruže i uklanja ih kad počnu venuti. Muzej je javni, groblje privatno. Mnogi prođu pored njega a da ga i ne primijete. Nisam uspio otkriti gdje Venecijanci pokapaju svoje ljubimce i da li to uopće čine. U Starom Lazaretu, na mjestu gdje je nekoć bila crkvica Svete Marije Nazarećanke, utočište je pasa lutalica, izgubljenih ili napuštenih, ali nema im grobova ni nadgrobnih ploča. Vlasnica Palače Guggenheim, tvrdila je da "za stanovnike ovoga grada sprovodi bez suza nisu pravi sprovodi". Došla je iz daleka. Pokopana je na groblju podalje od palače u kojoj je živjela sa svojim psima, koji su joj bili odani. Moć, osvajanje i vlast, blago, trgovina i raskoš stvarali su pojednostavljenu sliku Venecije, suviše realističnu i praktičnu. Nje\ina druga strana, praznovjerna i nerazumna, ostaje obično nepoznata. Malo tko zna za mletačke okultiste, spiritiste, gatalice, poklonike bijele i crne magije, šarlatane. Oni su se ponekad krili i od same Venecije. Zaboravljamo velike spletkare, kockare, hohštaplere, špekulante, varalice, trbuhozborce. Tko se još sjeća "blažene" kontese Tagliapietre koja je prelazila s jedne strane Velikoga kanala na drugu hodajući po vodi poput Krista. Ovdje je praznovjerje često jače od vjere. Nekoć je bilo u Laguni mnogo vračara, nadahnutih i poticajnih, malo ih je ostalo. Casanova je u svojim Memoarima ostavio zapis o tome kako ga je jedna od njih izliječila od nezaustavljiva krvarenja. Zatvorila ga je najpre u železni kovčeg po kojom je dugo i jako lupala; zatim mu je, kad je napokon zaspao, privela u snu "divnu ženu pod krinolinom, otmjenu, s krunom na glavi na kojoj je blistalo drago kamenje poput iskrica; blaga i veličanstvena izgleda, uputila se laganim hodom prema mome krevetu i sjela uza me." Budući je zavodnik tada imao osam godina. Sve su te ličnosti pridonosile blagostanju i ugledu Venecije. Povijest im nije dala mjesto koje zaslužuju, prepustila ih je "maloj povijesti".

Sreća je najokrutnije biće na svijetu. U trenutku se proveze kroz ljudski život, jedne posjedne uza se, a druge pušta da trče za njom i ruga im se.

A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije izgovorene riječi, jednako usto prazno izanđalim potkrovljem. U zraku se zapravo ćutio vonj gonjenosti, nekog suočavanja sa očekivanim usudom, mnogo nešto veće od onoga što je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, završetak razoružana života, pred nama je čovjek koji više nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge izaći; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se poći ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori. Voštanosiva brončana studen i mnoštvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje kiše, i disanje, i korake i šuštaj odjeće, a lice je od Zanreva vruće, pogled mu je odsutan, u tišini on samo ustvari čeka na pitanje: “I sa tim će se onda završiti...? Ti odustaješ, ti mu odlaziš... ti se njemu na kraju predaješ na milost?

A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije riječi, jednako usto prazno izanđalim potkrovljem. U zraku se zapravo ćutio vonj gonjenosti, nekog suočavanja sa očekivanim usudom, mnogo nešto veće od onoga što je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, završetak razoružana života, pred nama je čovjek koji više nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge izaći; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se poći ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori. Voštanosiva brončana studen i mnoštvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje kiše, i disanje, i korake i šuštaj odjeće, a lice je od Zanreva vruće, pogled mu je odsutan, u tišini on samo ustvari čeka na pitanje: “I sa tim će se onda završiti...? Ti odustaješ, ti mu odlaziš... ti se njemu na kraju predaješ na milost?

A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije progovorene riječi, jednako usto prazno izanđalim potkrovljem. U zraku se zapravo ćutio vonj gonjenosti, nekog suočavanja sa očekivanim usudom, mnogo nešto veće od onoga što je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, završetak razoružana života, pred nama je čovjek koji više nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge izaći; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se poći ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori. Voštanosiva brončana studen i mnoštvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje kiše, i disanje, i korake i šuštaj odjeće, a lice je od Zanreva vruće, pogled mu je odsutan, u tišini on samo ustvari čeka na pitanje: “I sa tim će se onda završiti...? Ti odustaješ, ti mu odlaziš... ti se njemu na kraju predaješ na milost?

A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije izgovorene riječi, jednako usto prazno izanđalim potkrovljem. U zraku se zapravo ćutio vonj gonjenosti, nekog suočavanja sa očekivanim usudom, mnogo nešto veće od onoga što je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, završetak razoružana života, pred nama je čovjek koji više nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge izaći; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se poći ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori. Voštanosiva brončana studen i mnoštvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje kiše, i disanje, i korake i šuštaj odjeće, a lice je od Zanreva vruće, pogled mu je odsutan, u tišini on samo ustvari čeka na pitanje: “I sa tim će se onda završiti...? Ti odustaješ, ti mu odlaziš... ti se njemu na kraju predaješ na milost?

A vi ste se kao zaustavili na pragu besmisla, i nakon dvije godine, rekli bi da opravdanja zapravo nema. Ovaj, oprostite, ja vas upravo propitujem... Ne želim predmnijevati ono što ne smatrate. Ali... jesam li makar na nekakvom ovdje tragu?” Na to izgovoreno, odgovor se tek začuo: “Slušam vas.” poslije čega i starac načas bude kao ostavljen, stojeći oprezan posred prostorije, naizgled uza osjet nekog stida ukoliko nastavi ovako suviše možda intimno. Međutim i sam osmatrajući zamišljeno pod, najposlije se kao trgne te se tiho i smiono usudi protisnuti: “Samospoznaja.” “Samospoznaja je suma života.” “Premda je sve besmisleno...?” “"Sve je besmisleno" kaže "Sve je kaotično", a kaos je izvor inspiracije, dakle kreacije, dakle je potencijalno dobro. Moj neprijatelj nije besmisao. Što je dalje?

Venise parșiv, încet, se deghizase în multe feluri. Crezusem la început că e doar oboseală. Apoi că e un fel de plictis. Apoi, o anume lipsă ciudată de sens; citisem despre criza existențială de la 20 de ani și asta bănuisem că trebuie să fie. Când, în locul entuziasmului pe care îl ai în unele zile față de viitorul tău, vezi multe obstacole așezându-ți-se în cale și nu mai știi exact pe ce drum să mergi. Sigur, nu plângeam din senin, nu aveam genul ăla de depresie. Era doar ceva care mânca din mine pe dinăuntru, fără ca eu să-mi dau seama. Era o depresie care te lăsa să funcționezi, dar care te uza fără ca tu să-ți dai seama, te împingea tot mai mult spre marginea prăpastiei, dar tu nu vedeai asta.

Trideset godina - jamstvo za desetljeće samoće, sve rjeđu listu neoženjenih znanaca, sve rjeđe zanose, sve rjeđu kosu. No, uza me je bila Jordan koja je, za razliku od Daisy, bila prepametna da bi davno zaboravljene snove prenosila iz jednog razdoblja u drugo. Kad smo prešli preko tamnoga mosta, njezino se blijedo lice lijeno naslonilo na moje rame, a strašan se otkucaj tridesete godine izgubio pod ohrabrujućim stiskom njezine ruke.

Stisnut, jer su se u nekom kasnom času - ili ranom, ako se gledalo iz ugla jutra - vjetrovi okrenuli i zapuhali svojim naročito hladnim dahom zaboravljenim ovim, šumovitim ozemljem, i gurajući dlanove pod ruke, osjećajući kako gubi osjet kože nogu pod kratkim hlačicama, ali i mokar većma bivajući kako su ga pažljivo doticali upravo rosni listovi, dječak je naskoro počeo drhturiti, onaj bijeli dah što mu je izlazio pred usta gubio je, izdisao ga nepravilno, sad rijetko sad gusto, korak sporo korak brzo pa se sve manje čvrsti, opipljivi dijelovi stvarnosti oko njegova bića činjahu takvi, takvi naime da je on mogao o njih osloniti svoje sepstvo, smatrati ih od onoga što je tu, na čemu može odmoriti, zaspati uza što može, bez osjećanja one ideje, crne, vruće, sparne, a koja je kazivala da se ukoliko to učini, nikada neće probuditi. I to, taj rasap svega dojučerašnjeg okruživao ga je, otimao mu dah, potapao ga dokle je i sam dječak potapao njega jer sam dječak je polako postajao jedan rasap. O tomu je ovisio. U ovoj šumi, koja je zamjenjivala sav dojučerašnji valer, to mu je jedino ostajalo a da se za to uhvati, nada naime da se iza urušavanja svega ipak rađa nešto novo, neukaljano, od onoga što vrijedi.

Roze biyo yaki nêbiyo, xêlê waxti ra raveri, u taw waxtê Dewranê Kırmanciya vıren de Dêsım de zu Lüya de cambaze bena, zu ki Dapire bena, yê Dapire ki zu bıza huya de Kole bena. Dapire her roze Bıza Kola ke bena hetê Koyu ‘ve Gerusu de çıraynena ana çê, bena hore rındek dosena polknêna ro, dıma ki sıtê ho eve tırsıke rındek ame kena, bena bınê zu selıke de dana we ke, sola amenê ho rındek bıjê ro. Endi Dapire ke karê ho dana are, dodıma ki hore sona kuna ‘ra. Eke beno sodır, Dapire urzena era sona dünike de qayıte sıtê ho bena ke, de masala sıtê ho hen tede rındek ame gureto ke, qe pers meke. Xavıka serê sıti cıra cena, mostê ho ki bena rewuke de sanena ra, doe ho ‘ve runê hora ki têse ra selenena ra, ronê ho bena kena zu postıki, doe ho ki bena kena zu rewuke. Pee coy doê ho bena Tencık de gırenena, narae ki turaq ’ve sıncıke têse ra selenena ra, turaqê ho ki bena kena zu postıki. Sıncıke ki bena kena zu thopıke, va sola Bıza Kole hore bısımo. Seke beno sodir, Tıja Oli esto gılê koyu ser, dina bia roşti, tayr-thur hore wanenê. Dapire urzena era sona bınê selıke de qayıte sıtê ho kena ke, dılapê sıt qê tede çino. Dapire sasbena manena, vana, hala-hala kami na sıtê mı tırıto berdo, zotu dana pıro, vana: “Haqo kami ke, sıte mı berdo, cıra lew ‘ve pırnıkura bia ‘ro”. Maneno roza dıyine, bıza Kole oncia hore sona kou ra çerena, cêrena ‘ra yena çê, dızikê ho tede biye jê camuse. Dapire bıza huya Kole oncia dosena, sıtê ho bena bırosi de ame kena, bırosi ki bena serê vasê zemburi de bınê zu selıke de dana we. Uzara têpia Dapire terknena sona, hore cılê ho de kuna era. Seke beno sodir, Bımbarek esto riyê Dina ser, tayr-thur hore rındek waneno. Dapire urzena era sona bınê selıke de qayıte sıtê ho kena ke, sıt oncia tede çino. Dapire vana, “na rae kami sıtê mı oncia tırıto berdo” zırçena vana: “Haqo kami ke, sıtê mı berdo, cıra lew ‘ve pırnıku ra bia ro.” Maneno roza hireyine, oncia bıza Kole hore sona kou ra çerena yena çê, Jê her daym Dapire Bıza Kole dosena, sıtê ho bena jê her waxt bırosi de ame kena, bırosi ki bena serê vasê zemburi de bınê zu selıke de dana we. Dapire vana, nu nia nêbeno, ez gune na rae ramekune ke, sola pê na dızdi bıjêrine. Dapire sona dariya huya khoniye ana, hore rindek sone kena, kena ‘ve tuze, sona peê çêveri de ho dana we, uza pê dızdi pina. Axre tene ke waxt vêrdi ra beno lêl, uza ra têpia ki beno tari. Dapire niadana ke çêver bi ra, Lüye eve bêveng ame kote zarê dünike, ree nata, ree ki bota niada ke, kês çino.

Cuando David se enteró de que la casa de Obed-Edom estaba prosperando en todos los sentidos, diligentemente trató de averiguar qué salió mal el día que Uza murió. Y al parecer, para comprenderlo, se volcó hacia las escrituras. (No está mal motivarse por la bendición. Incluso Jesús soportó la cruz debido al gozo mostrado ante él (ver Hebreos 12:2). La recompensa ocupa un lugar astronómico en la conciencia del Reino). David descubrió que solo los sacerdotes podían transportar la Presencia (ver 1 Crónicas 15:2).

【更新版本】澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证办理流程【微信号:WPZZ866】【永久有效】澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证RMIT成绩单/【QQ/微信:6496090】wadUZaC办留信网认证、海牙认证（网上可查，实体公司，专业可靠）鉴于此，出售RMIT学位证书哪里能购买澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证【QQ/微信:6496090】文凭认证海外各大学Degree版本，因为疫情学校推迟发放证书、证书原件丢失补办、没有正常毕业未能认证学历面临就业提供解决办法。当遭遇挂科、旷课导致无法修满学分，或者直接被学校退学，最后无法毕业拿不到毕业证。此时的你一定手足无措，因为留学一场，没有获得毕业证【办证微信Q：6496090】以及学历证明肯定是无法给自己和父母一个交代的。 【实体公司】办RMIT澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证、成绩单【QQ/微信:6496090】学历认证、学位证、文凭认证、办留信网认证、办留服认证、海牙认证、办教育部认证（网上可查，实体公司，专业可靠）【办证微信Q：6496090】 我们承诺采用的是学校原版纸张（原版纸质、底色、纹路）我们工厂拥有全套进口原装设备，特殊工艺都是采用不同机器制作，仿真度基本可以达到100%，所有成品以及工艺效果都可提前给客户展示，不满意可以根据客户要求进行调整，直到满意为止！ 面向美国、英国、澳洲、加拿大等国家留学生提供以下服务:【办证微信Q：6496090】 【★RMIT购买毕业证学校原版文凭补办【办证微信Q：6496090】澳洲皇家墨尔本理工大学成绩单购买最佳渠道成绩单影本毕业证制作案例毕业证【办证微信Q：6496090】澳洲皇家墨尔本理工大学成绩单【办证微信Q：6496090】等全套材料，从防伪到印刷，从水印到钢印烫金，与学校100%相同】 【★真实使馆认证（留学人员回国证明），使馆存档可通过大使馆查询确认】 【★真实教育部认证，教育部存档，教育部留服网站永久可查】 【★真实留信认证RMIT，留信网入库存档，永久可查】 【关于价格问题（保证一手价格) 我们所定的价格是非常合理的，而且我们现在做得单子大多数都是代理和回头客户介绍的所以一般现在有新的单子 我给客户的都是第一手的代理价格。 留信网的主办单位是北京留信信息科学研究院，主要职责就是为留学归国人员提供留学生就业等人力资源服务，提供“境外校库”海外院校办学信息查询。留信认证主要是出具“留学生专业人才入库证明”，以及一个留信网网络查询留学经历数据分析报告。 留服即中国留学服务中心，是教育部直属事业单位，主要从事出国留学、留学回国、来华留学以及教育国际交流与合作等领域的相关服务，其中国企，考公，落户，升学等都是需要留服认证的。 两种认证用处有所差异，大家肯定都想做更有用的留服认证。须知，留服认证只有在正规大学或项目就读，顺利毕业取得学位的情况下才能认证通过，如果是留学未能完成学业的，没有取得毕业相关证书【办证微信Q：6496090】，则无法通过认证。 因为各种原因在国外无法完成学业，被退学，被开除的同学，没有获得毕业证书和学位证书的留学生，留信认证是一种有效的认证途径，可以帮助证明你在国外的学习经历，让你有更多选择的可能，更多证明留学经历学习背景的机会。【办证微信Q：6496090】 国外留学无法毕业的留学生（即没有获得毕业证书【办证微信Q：6496090】和学位证书的情况下）想要在中国进行学历认证，通常不能通过正常的学历认证流程进行认证，因为正常的学历认证需要提供有效的毕业证书【办证微信Q：6496090】和学位证书，以及其他相关的学业文件。 在这种情况下，留学生可以选择通过留学服务中心的留信认证来尝试认证他们的学习经历。具体来说，留信认证是针对没有获得正规学位或毕业证书的学生，通过提供学习经历、课程成绩等材料，进行学业经历的认证。 留信网认证的作用: 1:该专业认证可证明留学生真实身份【办证微信号:WPZZ866】 2:同时对留学生所学专业登记给予评定 3:国家专业人才认证中心颁发入库证书【办证微信Q：6496090】 4:这个认证书并且可以归档倒地方 5:凡事获得留信网入网的信息将会逐步更新到个人身份内，将在公安局网内查询个人身份证信息后，同步读取人才网入库信息 6:个人职称评审加20分 7:个人信誉贷款加10分 8:在国家人才网主办的国家网络招聘大会中纳入资料，供国家高端企业选择人才 留信网认证作用：留信网认证可以作为留学回国人员辅助材料，帮助留学生就业。它与国外学历认证不同，不具备留学回国使馆认证和中留服务认证的权威性和唯一性。但对一些特殊回国人员，例如未正常毕业的学生，提供一种选择渠道。 办理留信网认证特点：1、周期短，办理方便，不用留学人员去递交点递交，全程网络操作。 2、从注册好账号到审核通过，可能3个工作日完成也可能更快完成。 3、审核通过后，可去留信网官方查询进度及结果，同时会有纸质结果寄送给留学人员。 办理澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证文凭证书(RMIT毕业证书)【q微信：6496090】外观非常简单，由纸质材料制成，上面印有校徽、校名、毕业生姓名、专业等信息。 办理澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证(RMIT文凭)【q微信：6496090】格式相对统一，各专业都有相应的模板。通常包括以下部分： 校徽：象征着学校的荣誉和传承。 校名:学校英文全称 授予学位：本部分将注明获得的具体学位名称。 毕业生姓名：这是最重要的信息之一，标志着该证书是由特定人员获得的。 颁发日期：这是毕业正式生效的时间，也代表着毕业生学业的结束。 其他信息：根据不同的专业和学位，可能会有一些特定的信息或章节。 办理澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证成绩单修改(RMIT毕业证书)【q微信：6496090】价值很高，需要妥善保管。一般来说，应放置在安全、干燥、防潮的地方，避免长时间暴露在阳光下。如需使用，最好使用复印件而不是原件，以免丢失。 综上所述，办理澳洲皇家墨尔本理工大学毕业证(RMIT毕业证书录取通知书)【q微信：6496090】是证明身份和学历的高价值文件。外观简单庄重，格式统一，包括重要的个人信息和发布日期。对持有人来说，妥善保管是非常重要的。 【关于价格问题（保证一手价格) 我们所定的价格是非常合理的，而且我们现在做得单子大多数都是代理和回头客户介绍的所以一般现在有新的单子 我给客户的都是第一手的代理价格。