Tla Quotes

Zadnjič sem stopila na tla in po nesreči zravnala celo mesto. Od takrat naprej držim noge v zraku. Na njih gnezdijo male ptice.

Driving out of Lawton, I laid my hand onto Ever's quilt and traced my fingertips around the edges of the bird pattern. I couldn't help but wonder, tla, couldn't help but worry: Would my grandson ever be cured?

Formal mathematics is nature's way of letting you know how sloppy your mathematics is.

It's okay. You can laugh. It's funny.

Katkad razvod nije gubitak tla pod nogama. Katkad dvoje ljudi samo iziđu iz magle.

We could begin to allow the history of science to curb scientific awe by imposing a rating system, like those used with movies and television. Any scientific claim that lasts longer than a millennium, we'll rate "GC" for "Getting Close." For claims that stand for five hundred years, we'll rate "KP," for "Kinda Probable;" for a century, "PF" for Probably False;" for fifty years, "ACF" for "Almost Certainly False;" for twenty years and less, "TLA," for "Treat Like Astrology.

Ker je bog vseprisoten, je češnja. Tudi češnja, a ne samo češnja in več kot češnja, skoraj čisto nič češnja. Adam steguje roke po bogu, ljudje stegujejo roke po češnjah. Svet je zrcalo, gre pa nekako takole: nekega dne sem jedla češnje, nekaj sem jih pojedla, nekaj zasadila v tla, ostale pa uporabila v ustvarjalne namene.

Sve je moralo biti različito, podignuto bar malo iznad tla i iznad stvarnosti, gdje smo lebdjeli u međusobnoj ovisnosti o toj razmjeni rečenica koje su putovale vlakovima, avionima, kombijima, nedokučivim poštanskim kanalima koje sam zamišljala od trenutka kad bih pismo odnijela na poštu, od trenutka kad bih počela iščekivati njegovo.

Prvog samostalnog putovanja sjećam se kao da je bilo jučer. Imao sam šesnaest godina, bila je zima, a prijatelj i ja htjeli smo novogodišnje školske praznike provesti u jednom bečkom skvotu, a do tamo doći autostopom. Roditelji me, naravno, nisu pustili. Roditeljima su djeca uvijek premlada za to što žele učiniti. Bilo je tu moljakanja, suza, svađe i svega, ali nisam odustao. Toliko sam to želio, da sam bio spreman otići i bez njihovog blagoslova. Djeca uvijek misle da su dovoljno stara za ono što žele učiniti. Nikad nisam bježao od kuće i nije mi bila draga pomisao da to prvi put napravim, ali čuo sam srce onim jasnim, razgovjetnim tonom i znao sam da ga moram poslušati, da imam pravo na to. Stoga sam mirno objesnio roditeljima da idem. Ne znam jesu li iz odlučnosti moga glasa shvatili da sam dovoljno star za to što želim učiniti ili da jednostavno nemaju izbora, pa su popustili. Otac je mene i prijatelja odvezao do naplatnih kućica na autocesti i poželio nam sretan put. U trenutku kada smo na cestu spustili stare ruksake te prvi put ispružili palčeve, osjetio sam Beskraj u svojim plućima. Uopće mi nije bilo važno hoće li pasti novi snijeg ili sjekire, hoće li prvi auto koji stane voziti miss svijeta ili serijski ubojica. Mi smo bili na Cesti. Prepustili smo se njezinoj režiji. Iako je do Beča samo 400 km, a iz priča smo znali da stoperi to riješe unutar jednog dana, nama se ta sreća nije nasmješila. Do popodneva smo jedva stigli do obilaznice oko Graza, a potom tamo opet zapeli. Pao je mrak, pa nije bilo više smisla stopirati. Našli smo komad suhog tla ispod jednog nadvožnjaka i tamo se zavukli u stare vojne vreće za spavanje. Padao je snijeg, vlaga je bila u zraku, autocesta je bila osvijetljena i bučna, a loše vojne vreće nisu nas nimalo grijale, ali ja sam bio sretan kao nikad dotad. Osjećao sam se kao da sam se upravo rodio. Došao sam na ovaj svijet nekim čudom šesnaest godina ranije, ali toga dana sam JA odlučio postojati. Taj miris vlažnog snijega, hladnog betona mosta i spaljenih guma na cesti, bio je miris koji me opijao. Bio je to miris slobode. Isti taj miris zapuhne me kao dašak Beskraja svaki put kada sjednem u avion, na bicikl, u kajak, kad zakoračim svijetom, kada uzmem stvar u svoje ruke, kad donesem pravu odluku, kada slušam srce. Tada kao da se ponovno hvatam na taj kotač života i živim život kakav bih trebao biti. Taj miris slobode najčešće osjećam na putovanjima. ... Zašto je sloboda tako blisko povezana s putovanjem? Zato što se na putu oslobađamo svih onih utega svakodnevnice. U našoj svakodnevnici zapravo se ponašamo po brojnim obrascima, kalupima. Rutina nas određuje. Iz dana u dan učvršćujemo kalupe i gradimo identitet. Kad jednom odemo na put, kad se izmjestimo, svi ti kalupi ostaju iza nas. Doma možemo biti predsjednik države ili rock-zvijezda, ali kada se nađemo u nekom selu u Africi gdje nas nitko ne zna, možemo se samo zapitati tko smo zaista. Naš dan u svakodnevnici često određuje niz nužnosti, a naše svakodnevne odluke nisu samo naše. Na putu, pak, svako jutro donosi novi start i novi paket mogućnosti, a mi svakim korakom i svakom odlukom kreiramo svoju sudbinu. Ta mogućnost biranja, ta mogućnost upravljanja svojim životom, zove se sloboda. … Sloboda je mogućnost izbora, a na Putu je možemo kudikamo intenzivnije i dublje doživjeti nego kod kuće. No, naši izbori mogu nas odvesti u pakao zatvora i u blaženstvo Beskraja. Razlika je ponajviše u tome da li prilikom prakticiranja vlastite slobode marimo i za slobodu drugih bića s kojima dijelimo planet.

I ne treba ti ništa drugo osim krov nad glavom, komadić tla pod nogama i ruke. Pod tim vrtlarskim rukama, iz ove krpice tla, raste alhambra, tvoje drvo života, usred smeća, krhotina, prljavištine, gadosti. I u golemom, konveksnom zrcalu neba vidim: astronauti na drugim planetima već pripremaju vitke svemirske brodove da te ponovno otkriju.

En la sociedad de consumidores nadie puede convertirse en sujeto sin antes convertirse en producto, y nadie puede preservar su carácter de sujeto si no se ocupa de resucitar, revivir y realimentar a perpetuidad en sí mismo las cualidades y habilidades que se exigen en todo producto de consumo. La "subjetividad" del "sujeto", o sea su carácter de tla y todo aquello que esa subjetividad le permite lograr, está abocada plenamente a la interminable tarea de ser y seguir siendo un artículo vendible.

Sjedio sam na pramcu, na rubu čamca, s nogama prema van, piljio naprijed dok je čamac jurio i praznih misli mantrao "om", pogađajući glasom frekvenciju motora, čija je buka rastvarala podnevnu močvarnu tišinu. Krajolik se podosta promijenio kad smo sa Sepika skrenuli na jug u močvare. Prvo smo uzvodno slijedili rijeku Korosameri koja je bila nevjerojatno mala i uska s obzirom na svu vodu uokolo. Na horizontu su se pojavile planine središnje Papue, zavijene u vječne oblake, a potom smo upali u splet močvara koji se nazivao Crna Voda. Na sve strane oko nas protezala se plitka voda ponegdje ispresijecana gustišima šaša i trstike. Vjetrovi su njenom površinom nosili ploveće travnate otoke, ponekad i toliko velike da na sebi drže nekoliko izraslih stabala. Ta je voda bila poput treseta, obojena smeđim biljem pa joj se površina činila crnom. Kad ju vjetar nije mreškao niti su zalutali lokalci, polako veslajući u čunovima stvarali male valove, ta je golema površina vode funkcionirala kao zrcalo u kojem se odražavaju nebesa. Gdjegdje su na površini vode bile razasute tisuće ružičastih i bijelih lopoča, između kojih su gacale čaplje. Gustiše su nadlijetali orlovi štekavci, a unutra u njima su se zasigurno krili krokodili i legla insekata. Uopće nisam mogao pojmiti silnu količinu vode oko nas, niti sav taj manjak čvrstog tla, niti činjenicu da u tom paklu insekata, u tom ishodištu svih svjetskih komaraca malaričara, već tisućljećima žive ljudi.

Tú puedes escoger en qué piensas. Puedes ser el controlador aéreo de tu aeropuerto mental. Ocupas la torre de control y puedes dirigir el tráfico mental de tu mundo. Los pensamientos sobrevuelan, vienen y van. Si alguno aterriza, es porque le diste permiso. Si se va, es porque le diste instrucciones de que lo hiciera. Tú puedes escoger tu patrón de pensamiento. Por eso el hombre sabio pide encarecidamente: «Y sobre todas las cosas, cuida tu mente, porque ella es la fuente de la vida» (Proverbios 4.23, TLA). ¿Quieres ser feliz mañana? Entonces siembra hoy semillas de felicidad.

when I saw that blasted license manager trying to dial out to the public internet to complain about Facilities running too many copies of the TLA monitoring client, I cc’d everyone I could think of on the memo—

Tla ječijo pod njegovo težo in kot ženska pod roko moškega na vratih spalnice zastoka kljuka.

La vida de los hombres buenos, brilla como la luz de la mañana y va siendo más y más brillante, hasta que alcanza todo su esplendor”. Proverbios 4:18 (TLA).

Jesús nos dijo, casi como gritando y enfatizándolo: "¡Escuchen bien lo que tengo que decirles!: Amen a sus enemigos, y traten bien a quienes los maltraten. A quienes los insulten, respóndanles con buenas palabras. Si alguien los rechaza, oren por esa persona. Si sólo aman a la gente que los ama, no hacen nada extraordinario. ¡Hasta los pecadores hacen eso! Y si sólo tratan bien a la gente que los trata bien, tampoco hacen nada extraordinario. ¡Hasta los pecadores hacen eso!” Lucas 6:27-28 y 32-33 (TLA)

Nunca dejes de leer el libro de la Ley; estúdialo de día y de noche, y ponlo en práctica, para que tengas éxito en todo lo que hagas. No te desanimes ni tengas miedo, porque yo soy tu Dios, y te ayudaré por dondequiera que vayas.” Josué 1:5-9 (TLA)