Ste Quotes

I want to propose a toast!" Taking a spoon he noisily tapped it against the crystal glass.  "Everyone!" He thundered, the large amount of whiskey he had consumed making him reckless.  "To Victor,  Ste. Genevieve's own inventor and my best friend, all the happiness in the world!"  The happy crowd shouted their approval.  "And to the ever, ever fair beauty Celena..." His voice cracking under the strain, and he wondered if he should stop now, before he embarrassed himself, before he made some horrible declaration.

Kasno je, sjećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utjehe i podsjećanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja rađa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne želim da otjeram jer me razoružava i tihom tugom brani od patnje.

Poslao sam joj kišu. Nemojte se ljutiti vi koji ste joj blizu pa ste pokisli. Ona stvarno voli kišu. A ja volim kad je sretna..

n OthI n g can s urPas s the m y SteR y of s tilLnes s

La joie réside au plus intime de l'âme; on peut aussi bien la posséder dans une obscure prison que dans un palais.

Mislio sam da sam zaboravio, ali ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz zaključanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava, i sve je naše što smo mislili da je već ničije, ne treba nam, a stoji pred nama, svjetluca svojim bivšim postojanjem, podsjećajući nas i ranjavajući. I sveteći se zbog izdaje. Kasno je, sjećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utjehe i podsjećanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja rađa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne želim da otjeram, jer me razoružava i tihom tugom brani od patnje.

Mislim da ste i vi uvideli kako je teško sagledati i najočigledniju istinu, kako čovek, uopšte, sporo uči i kako skupo plaća to malo što u svom kratkom veku nauči.

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

Kao što je zapisano u Svetom pismu: “Neka vam po vašoj mjeri bude.” I to je usitinu tako. Uvijek dobivate upravo ono što ste spremni imati.

You sh⟨ould⟩ not have taken advantage of my sensibility to ste⟨al⟩ into my affections without my consent. But as you have done it and as we are generally indulgent to those we love, I shall not scruple to pardon the fraud you have committed, on condition that for my sake, if not for your own, you will always continue to merit the partiality, which you have so artfully instilled into ⟨me⟩.

Kažete da ste neshvaćeni mladi prijatelju. Strpite se. I dijamant je u osnovu ugljenik, ali je umeo da čeka.

You know the opinion I entertain of mankind and how much it is my desire to preserve myself free from particular attachments and to keep my happiness independent of the caprice of others. You s[hould] not have taken advantage of my sensibility to ste[al] into my affections without my consent.

Koliko puta ste poželjeli da vas nema, da izmaknete tuđim pogledima, da bar za tren budete skriveni od tuđih razmišljanja i sudova? Koliko ste puta, dakle, poželjeli da budete nevidljivi, dostupni i spoznatljivi samo sebi? Nevidljivost, fantazija rasplamtjele mašte, nevidljivost kao jeftina dosjetka iz starih naučno-fantastičnih i horor filmova. I tu se stvar završava. Svijet, i mi u njemu, uvijek će ostati vidljiv, možda i previše vidljiv, i dok se probijamo kroz njegovu iritirajuću očitost, samo ponekad pomislit ćemo kako bi dobro bilo biti nevidljiv.

• Kad čovjek ništa nema, još uvijek ima dušu. A duša je čovjekova jedina stvar koja ga razlikuje od vuka. Čovjek je čovjek samo kad drugog čovjeka smatra čovjekom. A što ste vi? •

Svi imate nekog na koga ste slabi, ja imam nekoga zbog koga sam jak.

Znam, ponekad sam neprijatan, dobro, često sam neprijatan, mučim vas. Ali koga da mučim ako neću vas? Vi ste mi najbliži, volim vas oboje, i imam prava da budem neprijatan. U čudnom sam rasploženju, vjerujem da i vi imate časova koji su gori od drugih, samo što sam ja luđi od vas pa stvaram probleme i tamo gdje ih nema, kidam se bez razloga i tad se iskaljujem na vama. E pa, pretrpite se malo, prijatelji ste mi, poslije ću se ja vama staviti na raspolaganje. Zasad ste jači od mene, i ne ljutite se, primite me ovakvog nikakvog, dok ne dođem sebi.

Postoje rijetki trenuci u životu kada vam se otvore jedna vrata i život vam ponudi susret koji više niste očekivali. Susret sa bićem s kojim se dopunjujete, koje vas prihvata onakvim kakvi ste, koje vas uzima u cijelosti, koje nazire i prihvata vaše kontradikcije, strahove, osjećaje...

Jer, ako je književnost bolest, onda je ta bolest trajna, kronična i naprosto neizlječiva. Baš kad vam se učini da ste se izliječili, jave se recidivi prouzročeni nekim nuzgrednim povodom: šarenim ovitkom u izlogu, mirisom štamparske boje, glatkoćom bezdrvnog papira i slično. Uz to što je kronična, ta je bolest pomalo i endemična, jer pandemijama obiluju drugi žanrovi: televizija, moda, ples i trač.

Ponekad kondomi stvarno ali stvarno sprečavaju začeće. Ukoliko ste lik koji ih uvek nosi sa sobom onda niko neće hteti sa vama da spava.

Sa uspomenama se uvek lepo živi, ako nemate u sadašnjosti išta lepo. One vam dočaravaju staro doba i vi ste bar za jedan san srećniji!

Koľká rozkoš! Tušíme sa len. Vy žúžoľ plášťa zriete splývať v dlhý tieň, ja letnej šaty vašej úbeľ vidím zas, ja som len tôňa temná, vy ste svetla jas!

Konačno, ako ste svjesni toga da vas nitko drugi ne može usrećiti i da je sreća posljedica ljubavi koja izvire iz vas, to je najuzvišenije majstorstvo Tolteka,majstorstvo u ljubavi.

„Kada se sretnete oči u oči sa svojim protivnikom, nikako ne smete dozvoliti da vidi da ste uznemireni ili će to iskoristiti protiv vas. Nađete mu slabu tačku, a onda svoju igru prebacite na ozbiljniji nivo i napadnete, ne pružajući mu vreme za oporavak.

Nemoguće je do kraja shvatiti jednu ličnost ako joj ne dodirnete kožu (svakako ste i sami primetili da mnogi ljudi, kada razgovaraju sa vama, traže i taktilni kontakt - body language - neprestano vas pipkaju za ruku, koleno, tapšu ili vuku za rever), zatim, potrebno je omirisati i liznuti tu kožu; psi se njuškaju kad god se sretnu; potrebno je biti vlažan od tuđeg znoja, jednom rečju, potrebno je prodreti u samu srž tuđeg bića, naravno, u onoj meri u kolikoj je to uopšte moguće među ljudima.

Qu'importe, mon Dieu, que je brûle toute l'éternité en enfer, si c'est ta volonté.

Nikada ne možete biti sigurni u nešto sve vreme. Možete imati samo odvažnosti i snage da učinite ono što mislite da je pravo. Možda će se to kasnije pokazati kao netačno, ali vi ste ga bar učinili, a to je ono što je važno.

Recite, Taru, da li ste sposobni da žrtvujete život za ljubav? – Ne znam, ali mi se čini da nisam, sada. – Eto. A sposobni ste da umrete za ideju, to se vidi na prvi pogled. A ja sam, vidite, sit ljudi koji umiru za ideju. Ne verujem u herojstvo, znam da je ono laka stvar i naučio sam da je ubilačko. Mene zanima da čovek živi i umre za ono što voli.

Nikada ne možete biti ono što niste. Možete biti samo ono što jeste i to je sve. A upravo ste ovoga trenutka ono što jeste i to bez ikakva napora.

Ono što ćete zatim otkriti 53 nevjerojatno je. Otkrit ćete da ste sila - sila koja daje život vašemu tijelu, sila koja umu omogućuje da sanja.

Dosad ste ratovali sabljom, a odsad himbom i lukavošću, dragi moj kapetane!

Ljubav dolazi u trenutku oklijevanja. Jedno malo spoticanje i gotove ste. Godine iskustva, sve pobjede jednog života...Ljubav čeka vaše maleno oklijevanje, a onda se ruši palača koju ste sagradili.

Ljudi lažu zbog mnoštva razloga, najčešće zato jer im se čini da će na taj način uz manje napora dobiti ono što žele. No kao i mnoge strategije na kratke staze, ova je potpuno nedjelotvorna na duge staze. Kasnije ćete naići na iste osobe, a one će se prisjetiti da ste im jednom lagali. Ispričat će i drugima o tome. Upravo to me čudi kod laganja. Mnogi lašci misle da su se lako provukli, a zapravo nisu.

- Vidite, draga moja - rekao je drugarici Mitrović - svet je danas isuviše slojevit da bi se mogao obuhvatiti ili objasniti samo jednom ideologijom, ma koliko ona bila napredna, avangardna i svespasavajuća... Hteli mi to ili ne, možemo reći da živimo u doba krize ideologije. Naravno, lako ćete pronaći opravdanje za bilo koju tezu koju želite da dokažete, ali to ne znači apsolutno ništa! Tačnije, to samo znači da ste sami sebe onemogućili za sveobuhvatnije i slobodnije shvatanje života. Možete li da me pratite? - a hteo je da joj kaže: mora da Vas je strah da malo živite izvan neke ideje, makar i polovne; kada ste izvan čvrstog sistema mišljenja, koji Vam poklanja kakvu-takvu sigurnost (umesto proteze), kao dobro poznati nameštaj u sobi, bez obzira što su ormari toliko veliki da zaklanjaju prozore i vrata, i što nema izlaza iz te sobetine-klopke - ipak imate osećanje da niste sami, da smelo koračate okruženi istomišljenicima prema zajedničkom cilju...

Zabranjeno je plakati, bez da se nesto ne nauci, probuditi se u danu a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sao ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno. Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe. Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obvezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah. Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis neciji smeh i oci, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu. Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu. Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje , takodje i uzima. Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s' pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji; Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti...

Kad sam je drugi put video rekao sam: "Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu." Obećala je da će doći ako bude lepo vreme. Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama. Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi. Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima. Bojao sam se da preko noći ne izbije rat, Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost. Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu Tu ženu sa dve senke, Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime. Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom Koju sam davno sreo na ulici i pitao: "Gospodjice osećam se kao stvar koju ste izgubili Da nisam možda ispao iz vaše tašne?" Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i lične ljubavnike. Volim je više no što mogu da izdržim, Više od mojih raširenih ruku, Mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta i ludila. Moj snu, kao asfalt izbušen njenim štiklama, Noći, za mene sve duža bačena izmedju nas, Ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje. Moje su uši pune njenog karmina, Te providne te hladne uši to slatko u njima Kad se kao prozori zamagle od njenog daha. Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta. Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave Sumo vremena, sumo ničega, ljubavna sumo, Još ne prestaje da me boli uvo Koje mi je pre rodjenja otkinuo Van Gog To uvo što krvari putujući u ljubavnim kovertama. U staklenu zoru palu u prašinu, Plivao sam što dalje ka pustim mestima da bih slobodno jaukao. Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje vazduha, Radnice popodne na tudjem balkonu, Već dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon, Već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava. O koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni, O koliko ćemo biti sami u svojim grobovima. Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće I visoke prozore spuštam pred njene noge. Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću Gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju. Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi, Taj andjeo, isprljan suncem list vode, list vazduha, Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju. O sunce nadjeno medju otpacima... Zuje uporednici kao telegrafske žice, Prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu, I mrtve ih krila godinama zadržavaju u visinama Kao što mene njena obećanja održavaju u životu. O siroče u srcu što ti brišem suze Moja nesrećna ljubavi razmeno djubreta Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio. Kuća, ništavilo na svim prozorima, Sve je dignuto u vazduh. Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.

Govore a ništa ne kažu, smiju se a nisu veseli. Ćutim, ljutim se na sebe, zašto mi je ovo bilo potrebno? I odmah pomislim kako je besmisleno što se tako držim, i da treba da budem isti kao oni, da pričam bilo šta, da se smijem svejedno čemu, da se pravim da mi je prijatno. To i oni čine. Ali ne znam kako da se izvučem iz ovog ćutanja, ne znam šta je potrebno učiniti da se potre kao da nije ni bilo, ili da je bio slučajno. I ne uspijevajući da pronađem prirodan način da promijenim držanje, ostajem i dalje neprirodan, ćutim još upornije, uvrijeđeno. Jedva malo se smješkam, nadmoćno: ah, kako ste glupi. A znam da sam ja glup, i to sasvim glup, ali ne mogu ništa protiv sebe.

Naravno, mogu vam brojati do deset, ali ako ste pravi, ako ste rođeni borac, ako ste žilavi, vi ćete ustati sa patosa i ponovo se vratiti u ring. Slobode, dakle, uzimate onoliko koliko vam treba i plaćate onu cenu na koju ste spremni.

Ali onda, jednoga dana, zidovi vaše kuće se najzad sruše. Ako vrata ipak još uvek stoje, sve što treba da uradite je da prođete kroz njih, i ponovo ste ušli unutra. Prijatno je spavati pod zvezdama. Nema veze ako pada kiša. Sigurno neće dugo.

I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.

Perse te dua?! Se te desha vete, Dhe t'u nqasa vete, Dhe te putha vete- Prandaj. Dhe te humba large, Dhe te ndoqa large, Dhe te gjeta large- Prandaj. Se te desha prape, Dhe t'u nqasa prape, Dhe te putha prape- Prandaj. Dhe te humba vashe, Dhe te ndoqa vashe, Dhe s'te gjeta vashe- Prandaj. Se te gjeta grua, Dhe te desha grua, Dhe te putha grua- Prandaj. Dhe s'me flet perhera, Dhe s'me nqas perhera, Dhe me plas perhera- Prandaj. O, prandaj te dua, Prandaj vashe-e grua, Fshehtesi per mua- Prandaj.

Zar ste zaboravili doba kada ste stvarali, doba odricanja svih trubalja koje su najavljivale vaše dolaske na životnu pozornicu, samo da se gradi, da nikne neka svrha? I sada, kada se to dogodilo, vi jednostavno okrećete glavu i to u zamjenu za sjenu života. Primanja, sastanci, alkohol...Kome treba takav život bez budućnosti...? I opet nova razmeđa. Pogledajte u zrcalo i vidjet ćete što ste učinili od sebe. A svi su vjerovali u vas. Ali još nije kasno. Pokušajte sad!

Maybe away from Paris I could write about Paris as in Paris I could write about Michigan. I did not know it was too early for that because I did not know Paris well enough. But that was how it worked out eventually. Anyway we would go if my wife wanted to, and I finished the oysters and the wine and paid my score in the café and made it the shortest way back up the Montagne Ste. Geneviève through the rain, that was now only local weather and not something that changed your life, to the flat at the top of the hill.

Je dobré mať peniaze a veci, ktoré si za peniaze kúpite. Dobré je však občas skontrolovať, či ste nestratili veci, ktoré sa za peniaze kúpiť nedajú.

ste rosario de cuentas infelices calla más de lo que dice pero dice la verdad.

Nik by neriekol, že ste mater a syn. Tak čudno akosi zaobchodíte jedno s druhým.

Odakle želite da počnem?" "Vi ste pripovjedač. Samo vas molim da mi kažete istinu." "Ne znam što je istina." "Istina je ono što boli.

Ste povinný si svoje plemň vážiť: súdené nie je žiť Vám ako zveru, lež za cnosťou a za poznaním bažiť!

This part of rue Ste.-Catherine wasn’t so much an artery as an intestine.

Vi ste vernik? - Jesam. A koji je Vaš Bog? - Budućnost. Budućnost? Ne razumem. - Nijedan se Bog ne može razumeti.

I upravo kada ste stigli do vrha planine, tek tada bi trebalo da počnete uspon.

„Kao što ste rekli, vrijeme prestaje imati svaki smisao kad umre netko koga voliš.

Ponekad mi se vaše reči vraćaju u svest kao daleki odjek, kao zvuk zvona koji donosi vetar; i čini mi se da ste tu, kraj mene, kad u knjigama čitam odlomke koji govore o ljubavi.

Odluka o rađanju deteta ima posebnu težinu. To znači da ste odlučili da pustite svoje srce da zauvek luta van vašeg tela.

Naime, iako ste svakim danom sve zaljubljeniji, isto tako ste i sve ranjiviji, sto ne zelite. Jos ne znate da mozete biti osecajni, a da pritom ne budete slabi.

Moja mama? Umrla je. Njena je teza da moram sa svim muškarcima biti ljubazna inače će me oni ostaviti pa ću umreti od tuge. Nikad me nitko nije ostavio. Sve sam svoje muškarce ja ostavila. Ali, dok su bili sa mnom bila sam s njima ljubazna. I to me ždere. Zašto mi s njima ne možemo otvoreno razgovarati_ Kao muškarac s muškarcem. Umorna sam od glume, dosta mi je svega. Da znate, na neki ste mi način pomogli. Večeras ću doći doma, reći ću mu, neću vrištati, reći ću mu normalnim glasom: 'Stari, ne boli me glava. Stari, nije to od atenolola koji ubija svaku spolnu želju, a kod muškaraca izaziva rak prostate. Stari, nije mi skočio tlak. Stari, jednostavno mi se s tobom ne jebe. Ne shvati to osobno, volim te, luda sam za tobom, ali mi se s tobom ne jebe, pička ti materina!

Da sa sigurnošću znate da će događaji koji slede i vaše sudelovanje u njima, zauvek promeniti ne samo vaš, već i živote drugih ljudi, da li bi vas to zaista zaustavilo u onome što ste već naumili?

Svaka knjiga koja vas nosi i inspiriše da se nađete pored njenog glavnog junaka jeste dobra knjiga. Najbolja knjiga je ona posle čijih nekoliko stranica shvatite da ste vi zapravo njen glavni junak.

On je uvijek tražio od čovjeka da mu čini velike usluge. Uzmite takvog veoma lijepog mladića, ili nekog tko za sebe misli kako je u svemu glavni, i te stvari, takvi će ljudi od vas vječito tražiti da im činite velike usluge. Samo zbog toga što je takav čovjek lud za samim sobom, on misli kako ste i vi ludi za njim i kako umirete od želje da mu na svaki mogući način ugodite. To je pomalo smiješno, u jednu ruku.

Tvoj národ sa zasekol v dobe kamennej, ale ja som tu za tú sprostú? Veď ste ešte nevymysleli ani poondiaty fén, kvôli čomu si musím pol dňa sušiť vlasy pri kozube! Nehovoriac o tom, že cestujete na zvieratách.

Da li vam se nekada ostvarila želja? Ona, veća od vas samih, želja? Da li ste ikada poverovali u slučajnost? Ja nisam. Mada, dugo sam nekim stvarima tepala tako. Lagala sam sebe. Verovala sam da je moj put jasan. Verovala sam da je dovoljno da odlučiš da koračaš pravo, da paziš da se ne spo­takneš. Nekada, ma koliko gledao kuda ideš i gde gaziš, pazio da se ne sapleteš o neki kamen… Udariš u granu koja se ni od kuda stvorila.

Moj dragi Rosenbergu! Prijateljstvo obično ima granica, ali vaše je bilo bezgranično! Dragi moj stari prijatelju, zar bih mogao dovršiti život, a da vam ne ostavim posljednji dokaz zahvalnosti? S vama sam proživio velik dio mladosti i svu muževnu dob. Vi ste bili moj mudri savjetnik, vjerni prijatelj, sudionik svega što je ispunjavalo moj život. Dragi moj prijatelju, hvala! Sad više nemam na svijetu ničega što bi me vezalo uz zemlju. Jedino žalim što ostavljam malo, vrlo malo vjernih prijatelja, kojima sam svojim životom pripravljao uvijek samo neugodnosti. Grlim vas, prijatelju, svim srcem, svim uspomenama, svim dobrim što je u meni. Sjećajte se Josipa.

Kao što netko nakon kakva luda sna shvati da mu je krenuti u Ameriku, kao što netko nakon probdjevene noći konačno odluči oženiti djevojkom koju je još sinoć definitivno iznogirao, tako sam i ja iznenada počeo čitati. I to ne slučajno, nevoljko, sporadično, nego sasvim namjerno, temeljito i bez ostatka. Ne sjećam se više koji me to stvarni povod natjerao na tako nešto, ali se pouzdano sjećam da sam se te godine definitivno zarazio takozvanom lijepom književnošću, od koje neću moći ni u narednim godinama pobjeći. Jer, ako je književnost bolest, onda je ta bolest trajna, kronična i naprosto neizlječiva. Baš kad vam se učini da ste se izliječili, jave se recidivi prouzročeni nekim neuzgrednim povodom: šarenim ovitkom u izlogu, mirisom štamparske boje, glatkoćom bezdrvnog papira i slično. Uz to što je kronična, ta je bolest pomalo i endemična, jer pandemijama obiluju drugi žanrovi: televizija, moda, ples i trač.

Od onog časa kad ste me vi počeli mrziti, ja sam vas počeo ljubiti. (...) Sav moj život od onog časa bio je prazan, nikad mi srce nije u ljubavi zadrhtalo, nikad propatilo, nikad žena nije potresla moju dušu. (...) Svojim glasom koji mi je prodirao u dušu posijali ste u meni onu klicu iz koje je proklijala moja bezumna ljubav. Ljubio sam vas bez nade, bez cilja, divlje poput luđaka i nježno poput djeteta. Sva moja divlja ćud promijenila se u janje što leži do nogu svog gospodara i onda kad ga odgurne. A kad sam poslije govorio s vama, bio sam osoran i grub, a ipak, svaka moja gruba riječ milovala vas je tajno, svaki moj hladni pogled kriomice vas je cjelivao. Svaki moj divlji, sablažnjiv čin bio je krinka - da sakrijem svoju beznadnu ljubav. Vi ste se grozili od mene, smatrali me svojim zlotvorom, a pred vama je bio nesretnik koji nije želio ništa drugo nego da mu dopustite da vas spasi iz ruku progonitelja! Ali vi to niste osjetili, vi o tom niste razmišljali. Kako je velika i beskrajna bila moja ljubav, tako je velika i beskrajna bila vaša mržnja. Šutio sam i patio...Danas bih kleknuo i blagoslivljao sve te svoje boli, jer su mi donijele najveću sreću o kojoj se nikad nisam usudio pomišljati ni u snu.

Zapamtite, što ljudi više znaju o vama, više ste izloženi. Trebaju znati vaše vrline, al' ne trebaju znati intimu vašu u porodici. Čuvajte svoje informacije. Dajite informacije samo povjerljivim ljudima, a i povjerljivim koliko? Onoliko koliko treba.

Jejte hrano, ki jo telo kliče, in pijte, vsakič ko ste žejni. Jejte pestro in biotično predelano hrano in pijte zdravo vodo. Predvsem pa veselite se življenja, kakršnokoli že je, saj je znano, da se večina bolezni porodi, takrat, ko zbolijo naše misli.

Glumite da ste dobri ljudi. Al' retko ko je istinski dobar čovek. Mnogo su češće ljudi dobri jer nemaju hrabrost da budu zli! Eeee brale, to je ono! Nemaju snagu! A da viš kak'i su kad im se da malo moć, kad im se da da oni sude! Gori od svakog zlotvora!

Što god obuhvaćao sadašnji trenutak, prihvatite to kao da ste sami izabrali. Uvijek surađujte sa sadašnjim trenutkom, a ne suprotstavljajte mu se. Neka vam postane prijatelj i saveznik, a ne neprijatelj. To će na čudesan način preobraziti cijeli vaš život.

Kushdo qofte, edhe njeriu i vogel, nga ata qe nuk e turbullojne ujin, qe askujt s'i bien me qafe, qe rrojne me friken e perendise, por edhe me friken per veten, shkojne me mendjen te mos ngacmojne njeri se keshtu as ate vete nuk do ta ngacmojne, do ta lene te qete ne hallet e tij, nuk deshiron qe te tjeret te futin hundet ne jeten e perditshme qe ben, nuk ia ka enda te flasin ne e ka te ri apo te vjeter jelekun, ne i ka te reja apo me mballoma çizmet, nuk ia ka enda te marrin vesh te tjeret ç'eshte duke ngrene, çfare po shkruan?... E ç'te keqe paska, moj zemer, qe une, kur shoh xhadene te prishur, eci ne maje te gishtave, shkel me kujdes per te ruajtur çizmet? Pse duhet shkruar per tjetrin qe ndonjehere nuk ka para as per te pire nje gote çaj? Sikur qenka e thene dhe e vulosur qe njerezit, te gjithe sa jane, patjeter duhet te pine çaj. Po pse e udhes qenka te shohesh ne gojen e tjetrit per te ditur ç'cope eshte duke pertypur? A fyhet njeriu keshtu? Jo, shpirti im! Perse u dashka fyer tjetri kur ai s'te ngacmon?

Ja vas pozivam, vas pojedinačno - kada se probudite, probudite se veseli i recite evo ga još jedan dan, imam šansu da uradim nešto, a ne, kada se završi dan, hvala Bogu još jedan se dan završio. Život je čudo jedno dato nama... znate ... hoću nešto da vam kažem nešto... o čemu ja ponekad razmišljam - jedno ljudsko biće je jedan od 40 000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. Trideset i devet hiljada i devetsto nisu uspeli. Znači vi ste šampioni. Svako ko se rodio, on je već pobednik. On je već uspeo u odnosu na 40000 drugih.

- Sestra mi kaže da ste pisac iako vidim ovdje da ste ispunjavajući formular napisali da ste najamni radnik. - U mom slučaju nema nikakve razlike. - Mislim da je jedan od mojih pacijenata vaš čitatelj. - Nadam se da neurološko oštećenje koje je nastalo neće biti trajno.

Izdržite sa mnom ovaj teret, svi ljubavnici čitatelji koji ste otrpjeli muke, izdržite sa mnom, svi muškarci koji znate da je to more crnila u očima tamnooke žene usamljeno more i biste li pitali more da samo sebe objasni, ili ženu zašto je prekričila ruke preko ruže na svom krilu? ne-

-Tomo! Vi imate - suza? (...) -Recite zbog čega vas je snašla tolika bol da vam se srce rasplakalo? Trenutak šutnje, a onda on odvrati šapatom koji odaje teški napor: -Obeščašćujem vas time što sam ovdje! (...) -Da mogu popraviti to, kneginjice, pretvorio bih sve što je gore na palubi živo u leševe. -Pa ipak ste život svoj žigosali za sva vremena - sramotnim imenom viteza otimača. -Vitez otimač slavan je i častan prema onom mom drugom nedjelu. -Ubojica ste? -Mnogo gore. (...) -Što ste još? -Svetogrdnik! -Svetogrdnik? Kakvu ste to svetinju pogrdili? -Vas! Vas...

Vedno je potrebno najprej spoštovati čustveno očiščevanje. če ste čustveno zavrti in ne morete vedeti ali pa ne veste, kaj čutite, ali če ste tako učinkovito zavrli vaša čustva, da ste že brez njih, postajate negativna oseba in ustvarjate tudi fizično bolno telo. Če pa so vaša čustva čista, tedaj ne postajate čustveno negativni in postajate vedno lažji. To odpre vašo intuitivno pot in jasno lahko čutite ljubezen. Privede vaš bližje k brezpogojni ljubezni in postanete neškodljivi. Izboljša torej kakovost vaše frekvence, zato boste jasno in neovirano vodeni, ko bo to postal del vašega sistema.

Šta meni ostaje da radim na svetu? Drugi se upinju iz petnih žila da bi došli do bogatstva, slave, vlasti! A ja, ja nemam nikakvog položaja, Vi ste jedino moje zanimanje, svo moje bogatstvo, cilj, centar mog života, mojih misli... Ne mogu više da živim bez Vas, kao što ne mogu bez nebeskog vazduha!

Dobro su mi poznati moralni čistunci, spolja okrečeni i beli, ni fleke, ni mrlje na njima, divota jedna, a iznutra močvara i glib. Ja sam bila jedna od njih. Zato gajim najdublje nepoverenje prema ljudima koji nemaju ospoljene poroke. U čijem prisustvu ne možete ni da dišete normalno, sve misleći da ste nešto krivi.

Kad me vidio, don Pedrov otac naredio mi je da odem po čašu mineralne i čist rubac kako bih mu obrisao mrlju na reveru. "Mislim da ste se prevarili, gospodne. Ja nisam sluga..." Uputio mi je osmijeh koji mi je razjasnio kako stoje stvari u svijetu, bez potrebe za riječima. "Ti si se prevario, mladiću. Ti si sluga, znao to ili ne.

Nisi ni lep, ni snažan, ni elegantan, ni privlačan, ni uspešan, jer te sve to ne zanima, ali posle prvog dima - tvoje lice se preobražava, oči ti se razmiču i šire - priljubljujem se uz tebe - držim te čvrsto jer mi se soba lagano okreće; kutija se otvara, zidovi ponovo padaju u meke oblake i naš let počinje iz početka. Ko si ti? Ko ste svi vi noćas?

Sigurno ste primetili da nemamo struju, Oskare. Mi zapravo ne verujemo mnogo u postignuća savremene nauke. Na kraju krajeva, kakva je to nauka koja je kadra da čoveka spusti na Mesec, a nije u stanju da spusti komad hleba na trpezu svakog ljudskog bića?" "Možda problem nije u nauci, negu u onima koji odlučuju o tome kako da se ona primeni", primetio sam.

...našao sam tekst o Josifu Brodskom, i tačan i precizan zapis i izveštaj sa suđenja, nakon što ga je KGB uhapsio, 1963. godine, pod optužbom da je njegov pogled na svet štetan po državu, kao i za parazitski život, jer ništa ne radi osim što piše užasnu poeziju, tako je pisalo: ... SUDIJA: Ko vas je imenovao pesnikom? Ko vas je postavio na rang pesnika? BRODSKI: Niko. Ko me je postavio na rang čoveka? SUDIJA: Da li ste studirali za to? BRODSKI: Da li sam studirao za šta? SUDIJA: Da budete pesnik. Niste nikad pokušali da završite fakultet gde se čovek priprema...gde se to studira... BRODSKI: Nisam mislio da je to stvar obrazovanja. SUDIJA: Kako to? BRODSKI: Mislio sam... Pa, mislio sam da to dolazi od Boga...

O, svetitelju! Tu sam vas i ceko! Zar bi vam ovo bio slucaj prvi da nesto svedocite lazno? Zar niste Boga, svet i sve sto svetom vrvi, sve sto coveku trepti u glavi i u krvi, definisali izvanredno snazno, drskoga cela, smelo, zaneseno? A kad biste valjano u sebe zagledali, morali biste priznati posteno da ste o svemu tome taman toliko znali koliko i o smrti gospodin-Svertlajnovoj.

Ako koristite novac za borbu protiv siromaštva to može biti jako korisno, ali još uvijek djelujete na marginama. Kada šaljete čovjeka na Mjesec, vi pružate nadahnuće svima nama da iskoristimo maksimum ljudskog potencijala pomoću kojega najveći problemi čovječanstva mogu biti riješeni. Dopustite sebi da sanjate. Hranite i snove svoje djece. To će ponekad značiti da idu na spavanje kasnije nego što ste propisali.

Riječi stvarnost svode na nešto što ljudski um može shvatiti, a to nije osobito mnogo. Jezik se sastoji od pet temeljnih zvukova koje stvaraju glasnice. To su samoglasnici a, e, i, o, u. Drugi zvuci su suglasnici koji se stvaraju pritiskom zraka: s, f, g i ostali. Vjerujete li da bi kombinacija takvih temeljnih zvukova ikada mogla objasniti tko ste vi, krajnju svrhu svemira i l i čak ono što su stablo i l i kamen u svojoj biti?

A quel punto, quasi contro la sua volontà, la voce di Stefano salì di tono: "Mo' mi stai rompendo il cazzo, Lina". Ripeté quella frase due o tre volte, sempre più forte, come per assimilare bene un ordine che gli veniva da molto molto lontano, forse addirittura da prima di nascere. L'ordine era: devi fare l'uomo, Ste'; o la pieghi adesso o non la piegherai più; bisogna che tua moglie impari subito che lei è femmina e tu maschio e che perciò dev'essere ubbidiente.

-Ja primitivac? Ja? - povikao sam - A vi što primate i zahtevate skupocene poklone, vi niste primitivci? Došli ste u Beograd sa čuke, iz vukojebine, bez kučeta i mačeta, i sad hoćete odjednom da nadomestite sve što niste imali čitavog života. Ali ne, vi ne tražite ono što smo mi, Beograđani, imali u svojim kućama: običan šal i običan viski. Ili, ne daj bože, vinjak ili domaću rakiju. Ne, vi sa čuke morate da nas nadmašite, pa tražite šal od kašmira i Čivas Regal star osamnaest godina. -Sestro, reagujte! – povikao je doktor. -A to što ste položili Hipokratovu zakletvu i pristali da radite za doktorsku platu, takva kakva je, to je bila samo fora, samo varka, samo zajebancija! – nisam se gasio - Samo zbunjujete ljude u tim belim mantilima. Ili ih skinite ili okačite natpis preko njih, da ljudi znaju: Mi tražimo pare i skupocene poklone, inače nećemo da vas operišemo! Ma, nećemo da vas pregledamo! Nećemo čak ni da vam se obratimo! Ni da vas pogledamo!

Děti doslova nasávají vzorce našeho chování a učí se, jak budou nebo nebudou jednou podobné situace v životě řešit samy. A tak v podstatě „jen“ stačí, abychom se chovali tak, jak chceme, aby se chovaly naše děti. Abychom jim dávali dobrý příklad.

Kada je konobarica donijela jelo, čestitao sam joj na trudnoći. - Mora da ste presretni - rekao sam. - Ne baš - odgovorila je. - Bila je to slučajnost. Kada je otišla, ostao sam pogođen njezinom iskrenošću. Ta usputna primjedba podsjetila me na brojne slučajnosti koje igraju ulogu u našem dolasku u život... i našem putovanju ka smrti. Tu je žena koja je slučajno zanijela dijete, ali će ga zasigurno voljeti. Ja ću pak, slučajnošću zvanom rak, ostaviti troje djece koja će odrastati bez moje ljubavi.

Svakako vam je neko, barem jednom u životu, postavio pitanje: The Beatles ili The Rolling Stones? Odgovorite mi na to pitanje dok ste još mladi i reći ću vam sve što želite znati o svojoj budućnosti. Znam mnoge darovite i dobre ljude, koji su propali, razmišljajući godinama kasnije: gdje sam pogriješio? A odgovor leži tamo gdje nikome ne pada na pamet da ga traže: u mladosti, kada ste birali izmeđi Beatlesa i Stonesa. I molim vam, nemojte mi sada reći: pa ne moram da biram - može oboje. Takvi prođu najgore.

Ko z ljubeznijo razmišljate o nekom, ki vam je čustveno blizu, premaknete kakovost zavesti in to prispeva k njegovemu energetskemu sistemu... V tej obliki izmenjave podatkov torej sodelujete z vsemi dušami, s katerimi ste si blizu, in do neke mere z vsemi dušami, ki se dotikajo vašega življenja. Ko premaknete svojo vsebino podatkov in podatke, ki jih pošiljate duši, jih duša obdela po lastnem sistemu. Na tej ravni vzrok in posledica vaših namenov ter način, ki si ga izberete za oblikovanje svoje energije, vplivajo na druge.

Če se odločite, da boste usmerjali svojo pozornost na močne strani drugih, na njihove odlike, na tisti del drugih, ki si prizadeva po najvišjem, tečejo skozi vaš sistem višjefrekvenčni tokovi spoštovanja, sprejemanja in ljubezni. Vaša energija in vpliv že takoj izžarevata iz duše v dušo. Postanete učinkovito orodje konstruktivne spremembe. Če imate namen uglasiti svojo osebnost v svojo dušo in če usmerjate pozornost na tiste zaznave, ki vam v vsakem položaju prinašajo najvišje frekvenčne energetske tokove, ste na poti k avtentični notranji moči.

U mašti mi je sve zanimljivo, atraktivno i stvarno. Počeo sam da od celog ovog poznatog sveta stvaram jedan novi. Da bih mogao dobro da pišem, treba da mi je dobrano dosadno; da bi mi bilo dobrano dosadno, treba da uđem u život. Taman kad se nalazim u toj gunguli, kancelarijama, telefonskim razgovorima, ljubavnoj vezi, prijateljstvu, sunčanoj obali ili sahrani na kiši, dakle kad samo što ne stupim u samu srž zbivanja, odjednom osetim da sam po strani. Počnem da maštam. Ako ste pesimista, možete pomisliti da se dosađujete. U oba slučaja neki unutrašnji glas vam govoru : "Vrati se u sobu i sedi za sto.

Pobratimstvo lica u svemiru Ne boj se! nisi sam! ima i drugih nego ti koji nepoznati od tebe žive tvojim životom. I ono sve što ti bje, ću i što sni gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom. Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive. Mi smo svi prešli iste putove u mraku, mi smo svi jednako lutali u znaku traženja, i svima jednako se dive. Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti. I pamti da je tako od prastarih vremena. I svi se ponavljamo, i veliki i čisti, kao djeca što ne znaju još ni svojih imena. I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele, i sni su naši sami iz zajedničkog vrela. I hrana nam je duše iz naše opće zdjele, i sebični je pečat jedan nasred čela. Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju da svi smo bolji, međusobni, svi skupa tmuša, a naša krv, i poraz svih nas, u klanju, opet je samo jedna historija duša. Strašno je ovo reći u uho oholosti, no vrlo srećno za očajničku sreću, da svi smo isti u zloći i radosti, i da nam breme kobi počiva na pleću. Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi dalekoj, raspreden, a ovdje u jednoj niti, u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi, pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti? Ja sam ipak ja, svojeglav i onda kad me nema, ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi; o vasiono! Ja živim i umirem u svjema; ja bezimeno ustrajem u braći.

Osebnosti, ki se zaveda svoje razdvojenosti in se zavestno bori, da postane celovita, ni treba ustvarjati negativne karme, da bi se razvila, da bi se naučila ustvarjati odgovornost, da bi pridobila avtentično moč. Ko se zavestno borite z izbiro med hotenji svoje osebnosti in potrebami svoje duše, ste v dinamiki, s katero se lahko razvijate brez ustvarjanja negativne karme. To je dinamika skušnjave. Skušnjava je sočuten način Vsemirja, da vam dovoli, da greste skozi to, kar bi bila škodljiva karmična dinamika, če bi pustili, da bi se fizično izrazila. Je energija, s katero je vaši duši milostno dana priložnost, da gre v prostem teku skozi življenjsko učno uro, skozi položaj, ki se ga da, če ga jasno razumete, odstraniti in pozdraviti v mejah svojega zasebnega sveta energije, ne da bi ga izlili v večje energetsko polje drugih duš. Skušnjava je generalka za karmično izkušnjo negativnosti. Celotna dinamika skušnjav je sočutna pot, ki vam omogoči, da vidite možna tveganja in se očistite, preden lahko vplivate na življenja drugih. Je oblika vabe, v katerih se negativnost sočutno potegne iz vas, če to razumete, preden ustvarite karmo. Ko se odzovete na vabo, se očistite, ker se začnete zavedati, in vam v resnici ni treba doživeti izkušnje. Očistite se, ne da bi ustvarjali karmo in sodelovali z drugimi dušami. Kako krasna je skušnjava. Je magnet, ki vleče vase zavedanje k temu, kar bi ustvarjalo negativno karmo, če bi ostalo nezavedno.

Ko je Jean Valjean odšel od škofa, smo videli, je stopil iz vsega, kar je bila do tedaj njegova misel. Ni se zavedal, kaj se dogaja v njem. Upiral se je starčevemu angelskemu dejanju in njegovim blagim besedam. “Obljubili ste mi, da postanete poštenjak.” “Odkupil sem vašo dušo. Vzamem jo duhu pogubljenja in jo darujem Bogu.” – Nenehoma ga je to podiralo. Taki nebeški prizanesljivosti je postavil nasproti napuh, ki je v nas kakor trdnjava zla. Nagonsko je čutil, da je duhovnikovo odpuščanje največji napad in najhujši naskok, ki ga je kdaj majal; da bo njegova zakrknjenost dokončna, če se otrese te dobrotljivosti; če se pa vda, se mora odreči sovraštvu, s katerim os v toliko letih napolnila njegovo dušo dejanja drugih ljudi, in mu je gódilo; da mora to pot zmagati ali pa biti poražen in da se je vnel boj, silen in odločilen boj med njegovo hudobnostjo in dobroto tega človeka.

Ako više ne želite stvarati bol sebi i drugima, ako više ne želite povećavati ostatke bolova iz prošlosti koji još žive u vama, tada više ne stvarajte vrijeme ili ga barem ne stvarajte više nego što je potrebno dok se bavite praktičnim vidovima vlastita života. Kako prestati stvarati vrijeme? Duboko u sebi shvatite kako uvijek imate samo sadašnji trenutak. Neka Sada postane prvobitna žarišna točka vašega života. Dok ste prije boravili u vremenu i tek nakratko posjećivali Sadašnji trenutak, sada prebivajte u njemu, a tek nakratko posjećujte prošlost i budućnost kad se morate pozabaviti praktičnim vidovima svoje životne situacije. Sadašnjem trenutku uvijek recite: »Da«. Što bi moglo biti jalovije i lude nego stvarati unutarnji otpor nečemu što već postoji! Sto bi moglo biti lude nego se suprotstavljati samom životu, koji jest sada i uvijek samo sada? Predajte se onome što jest. Recite »da« životu - i vidjet ćete kako život iznenada počinje raditi za vas, umjesto da vam se suprotstavlja.

Jučer sam kupio crveni ruž i nakarminio se jutros, obukao šlafruk i skuhao kafu. i znate što ću vam reći? Muškarci su nam, jaštaradi, bitni, al ne dajte, pobogu, da vas mjenjaju, savršene ste upravo takve kakve jeste. Ja želim jutros da budem poput Marlen Ditrich. Neki dan u Cirihu udje starija gospodja sa šeširom s perom u restoran, eh, drage moje, ona ima blizu devedeset i još uvijek čita novine sa onim najsitnijim slovima, a energija... Ona naprosto sija, na usnicama crveni ruž poput ovog moga, a obrvice iscrtala, ko zna koliko puta ih je obrisala pa ispočetka, al uspjela je. Banalan primjer za sve u životu: istrajnost, upornost, može bolje, idemo ispočetka. Pa šta ako vas je ostavio, pa šta ako je našao drugu, sretno mu, možda vam je učinio uslugu, i vas čeka bolji, samo nemojte da u tminu odbacite svoje oriole. Želim da sijate uvijek, da kad vas zagrlim osjetim da ste zadovoljne sobom, da ste jake, voljene,nježne i mirisne, da još maštate kao djevojčice, da osjećate ljubav kao da je prvi put. I ne, nemojte se mijenjati ni zbog koga, on ako vas voli, voljeće sve što jeste i sve što ćete tek biti. Ne gubite svoj sjaj, jer tek kad sijate onoliko, da kad udjete u prostoriju, stane vrijeme, tek onda ste posve svoje, Moje Muze, vile, dame, božice!

Prečítal som si Klausov list Mečiarovi, išiel som sa vyšabliť a potom som ho upravil pre svoju krátku správu bývalému premiérovi k sedemdesiatke: Vážený pán Vladimír Mečiar! Poznal som Vás ako politika, ktorý nevie dodržať slovo. A to nebolo a nie je v českej a slovenskej politike výnimočné. Poznal som Vás ako ako človeka, ktorý sa nebojí riskovať a pokojne so svojimi komplicmi okradne krajinu o miliardový majetok a organizuje štátom objednané kriminálne činy, násilné útoky či dokonca vraždy. Súčasne som Vás poznal ako štátnika, ktorý dokonale ovláda umenie klamať, manipulovať médiá a šíriť štátnu propagandu jedného názoru. Pre svoju zem a pre svoj národ ste nehľadali racionálne riešenia zásadných problémov. A to v dobe veľkých existenčných neistôt, ktoré väčšina občanov pociťuje dodnes, ale Vy a Vaša rodina a Vaši spojenci už dávno nie. Vôbec ma neprekvapuje, že svoju sedemdesiatku oslavujete v blahobyte, spokojne a šťastne na slobode, a nie vo väzení, kam podľa mňa patríte. A vlastne ma ani nezaráža, keď Vám blahoželajú premiér slovenskej republiky aj český prezident - vo svojej podstate sa podobáte ako vajce vajcu. Vaša verzia mafiánskeho kapitalizmu sa zakorenila mimoriadne hlboko. Pri príležitosti Vášho životného jubilea Vám úprimne želám, nech Vás nesúdi len história.

Idite, prijatelji, i neka vas hrani ona umna sfera, čije je središte svuda a obim nigde, i koju mi zovemo bog. A kada dođete u svoj svet, posvedočite da pod zemljom ima velikog blaga i divnih stvari. Nije pogrešila Cerera, koju je cela vasiona već uvažavala, – jer je ljude poučila veštini zemljoradnje i pronalaskom žita prekinula sa njihovom grubom pićom žirovkom, – što je toliko naricala kada joj je kći u podzemlje odvedena. Ona je svakako predviđala da će njena kći pod zemljom naći više dobra i prevashodnosti no što je to ona, mati njena, iznad zemlje stvorila. Šta je bilo sa veštinom koju je mudri Prometej nekada pronašao: da se izaziva grom s neba i nebeski oganj? Svakako ste je izgubili. Napustila je vašu hemisferu, a ovde, pod zemljom, ona je u upotrebi. Vi se ponekad zgražate, videći da vam gradovi gore i da ih obuhvata plamen od groma i ognja eterskog, a ne znate ko to čini, gde to čini i s koje strane na vas navodi tu napast, koja je vama grozna, a mi smo na nju svikli i njom se koristimo po svom nahođenju. Vaši filozofi koji se žale da su drevni pisci već sve napisali i da im nisu ostavili ništa novo da otkriju, svakako nisu u pravu. Ono što vam se s neba javlja i što vi nazivate pojavama, ono što vam zemlja pokazuje, ono što sadrže more i druge reke, ne da se uporediti sa onim što zemlja skriva.

– Je li istina da ste zaista poludeli Ferdinande? – upita me ona jednog četvrtka- – Poludeo sam! – priznadoh. – Onda će vas ovde lečiti? – Strah se ne leči, Lola. – Znači, toliko vas je strah? – I više od toga, Lola, toliko me je strah da čak i da umrem svojom prirodnom smrću, kasnije, nikako ne dam da me spale! Hteo bih da me spuste u zemlju, da istrulim na groblju, mirno, spreman možda da oživim... Ko to zna? A ako me spale, Lola, razumete li, sa mnom je gotovo, konačno gotovo... Kostur, uprkos svemu, još liči na čoveka... Ipak može lakše da oživi od pepela... Pepeo znači kraj... Šta kažete na to? ... I onda, razume se, rat... – O, pa vi ste zaista poslednja kukavica, Ferdinande. Odvratni ste, kao pacov... – Da, poslednja kukavica, Lola, odbijam rat i sve što uz to ide... Ne kažem da žalim zbog rata... Ja se s njim ne mirim... Ja zbog rata ne lijem suze... Ja ga načisto odbacujem sa svim ljudima u njemu, ništa neću da imam ni s njima ni s njim. Čak i da je njih devet stotina devedeset pet miliona tamo, a ja ovamo sam, ipak oni nisu u pravu, Lola, a ja jesam, jer ja jedini znam šta hoću: neću više da umirem. – Ali, Ferdinande, nije moguće odbiti odlazak u rat! Samo ludaci i kukavice odbijaju da ratuju kad im je domovina u opasnosti. – Onda živeli ludaci i kukavice! Ili tačnije, neka prežive ludaci i kukavice. Pamtite li, Lila, bar jedno ime vojnika iz Stogodišnjeg rata?... Jeste li ikad potražili samo jedno od njihovih imena?... Niste, zar ne?... Nikad se niste potrudili da saznate! Za vas su oni isto toliko bezimeni, nevažni i neznani koliko i posledni atom ovog pritiskivača za hartiju tu, pred nama, koliko i vaše govno od jutros... Eto vidite, Lola, da su poginuli bez razloga! Bez ikakvog razloga, budale jedne! To ja vama kažem. I dokazao sam. Jedino je život važan! Za deset hiljada godina, možemo da se kladimo, ovaj rat, koji nama uzgleda toliko značajan, biće potpuno zaboravljen... Možda će se još jedva tuce naučnika prepirati tu i tamo oko datuma glavnih pokolja po kojima se proslavio... To je sve što ljudi umeju da pamte jedni o drugima u razmaku od nekoliko vekova, nekoliko godina, nekoliko časova... Ja u budućnost ne verujem, Lola...

Adolf Basler bio je jedan od onih pariskih trgovaca koje tamo zovu “trgovci kod kuće”, jer trguju slikama a nemaju galeriju. Bio je ludo zaljubljen u Derena. Jednog zimskog popodneva, dok sam sedeo na terasi “Café des deux Magots”, a to je izvikana kafana intelektualaca sa leve obale, prisustvovao sam neobičnom i zabavnom prizoru : odnekuda je, sam, kao po običaju, naišao Deren i seo za sto na spoljnoj terasi. Zimsku terasu zagrevale su jake grejalice, a sa strane štitili veliki stakleni paravani. Čim je seo, Deren je naručio demi, kriglu piva, zatim je od arapskog prodavca u prolazu kupio grickalice koje zovu cacahuetes (kikiriki) i njima napunio džepove. Dok je natenane grickao kikiriki i pijuckao pivo, sedeo je nepomično, uopšte se nije osvrtao, a na licu je imao izraz čoveka koji se iz dna duše gadi svakoga i svačega. Slonovskim okom zurio je preko puta u portal crkve Saint Germain des Pres. Utom, kao da su ga vile donele ili po tajanstvenom pozivu, na vidiku se pojavio Adolf Basler. Pošto je izdaleka prepoznao Derena, prišao je i počeo da šetka, topeći se od miline gledao je slikara užagrenim očima, a rukama i glavom upućivao mu diskretne pozdrave. Ukrućen, nepomičan i ravnodušan, Deren je nastavio da gleda u portal crkve. Pošto su svi stolovi oko Derena bili zauzeti, Basleru je preostalo da šetkajući pričeka. Međutim, levo od Derena, gosti su ustali i oslobodili jedan sto. Basler je kao bez duše jurnuo da ga zauzme. Ali pre nego što će sesti, sa uvažavanjem je upitao Derena da li je slobodno, kao da on sedi za oba stola. Pošto slikar nije ni beknuo, Basler je bojažljivo krajičkom zadnjice seo na ivicu stolice. Onda je započela još jedna ujudurma : Basler je pokušao da se upusti u razgovor sa Derenom. “Bonjour, monsieur Derain, vous allez bien ?” (“Dobar dan, gospodine Deren, kako ste?”) Onaj ćuti kao zaliven. “Da li sada mnogo radite, gospodine Deren ?” A onaj drugi ni da obeli zuba ! Tada Basler, na vrhuncu ljubavnog ushićenja,pruža drhtavu ruku i vrhom prsta dotiče Derenovo rame. Kako se usuđuješ ! Snažno brundanje, čak nešto poput rike razjarenog slona i ne manje snažno otresanje Derenovog ramena koga je dotakla ruka sirotog Baslera, bili su jedini odgovor na onaj bojažljivi pokušaj nežnosti. Basler je odmah povukao ruku kao da se opario, a onda je, onako poražen i očajan, odustao od sveg, tužno izvukao iz džepa primerak – više se ne sećam čega – Gringoire ili Les nouvelles litteraires i zaronio u čitanje jedne od onih beskonačnih uspavanki kojima obiluju pariski književni nedeljnici.