Oci Quotes

Cula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kozu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajuci uzalud za malom, najmanjom greskom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odskrinute skoljke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice za koju sam mislio da umire kad te obuzme i da se vise ne moze vratiti ako je jednom prebolis. Da, zeleo sam je, jako sam je zeleo... Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspesno pokusao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u cudni raspored sicusnih mladeza na tilu vitkih ledja...I trgao se.Uplasen...Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih zeleo da poljubim? Ali ne sad. Jednom. Mozda... Ja sam momak staromodan. Prevazidjen. Po mojoj religiji, moja zelja je samo pola zelje... Lepo sanjaj, mali misu nabareni. Ko zna da li ces mi ikad vise biti tako blizu? Mozda cu se kajati, mozda cu morati da se napijem svaki put kad se setim ove noci...Neka... Ako ikad budemo spavali zajedno, to ce biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko nece spavati za vreme tog spavanja... Laku noc, njene pospane oci...

Jer, lakse je podneti i najneprijatniji pogled nego oci koje uporno gledaju pored vas.

Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konacno, evo me; ako podignem oci, vidim da svako najdalje ima svoje jos dalje. Mozda je to i sreca. Mozda imam u sebi nesto duze od krajeva. Mozda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, nec...e moci zavrsiti. Nije rec o zivotu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo ocima. Postoje u meni mnoga, neverovatna cula. Cula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,... Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda. Od koje sam ja vrste? Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne micem se satima. Pravim se kao da razmisljam i da u sebi rastem. Cinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drvece, neko sa strane, neupucen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje. Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Cak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu. Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjac. Spor saputnik. Pravim se da mi je tesko da se savijam preko belih ostrica realnog. Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skracivanja u tacku i produzetka u nedogled... Ja ne upoznajem svet, vec ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene. Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koracao. I mnogo puta sam ziveo u onom sto jos ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to sto ce tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrcem. A u sebi se smeskam. Jer, ako niste znali, svet je cudesna igracka. Moze li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?... Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem...

Zabranjeno je plakati, bez da se nesto ne nauci, probuditi se u danu a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sao ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno. Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe. Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obvezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah. Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis neciji smeh i oci, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu. Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu. Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje , takodje i uzima. Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s' pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji; Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti...

No vull el lent i desvagat destí / de dar a no-res mon oci inconegut; / val més ésser esclafat i escorregut, / la sang inútil trasmudant en vi.

Ali od sveg njegovog lika, vidljivog i nevidljivog, samo sam ociju bila svjesna, sivih, velikih, upornih, nepomicnih. Te oci... o, Boze, kakve oci! Oci koje osvoje i ne pustaju... Koje zovu. Mame i oduzimaju um. Oci kojim ne treba rijec. Ledene, s dubokim crnim zjenicama u kojim kao da su bili hipnoticki virovi i kao da ih je okruzivala tanka nit od zlata koja se spustala u spirali sve do u dubinu njegove duse. A kad me njegov pogled dotaknuo, ta nit se pruzala preko prostora i sputala me. Osjecala sam da ne zelim da me pusti ikad vise. Stajala sam nepomicna i sledena nasred puste ulice. On, tamo u uglu, zasjenjenog lica, leda okrenutih svjetlosti, nije davao znak zivota od sebe. Kao da je lutka koju je netko za salu ostavio da stoji na uglu. Samo njegove oci su bile zive. I od tog sjaja ili mozda zracenja, koje sam mogla osjetiti kako jaca, nesto se oslobodi u meni, panicno se trgne kao da u ljudskoj utrobi postoji kakav mjerni uredaj koji vristi kad se sretne s necime sto dise drugim zivotom. Nova zapazanja, ponovno izdvojena iz konteksta. Kosa mu je bila boje staroga zlata i padala je do ramena i mutna je svjetlost cinila da ta boja postane tamnija i toplija. A lice, koje nije bilo blijedo vec bijelo, bijelo poput papira ili zida iza njega, sjalo je na nacin na koji ljudsko lice nebi smjelo sjati. I bila sam svjesna toga da zaboravljam crte njegovog lica svakoga trenutka i svakoga ga trenutka ponovno upoznajem, uvijek s onim istim odusevljenjem i s mislju: Zaista, to je najljepse lice koje sam ikad vidjela. I bila sam svjesna toga da je ostatak njegovog tijela sjena i da uopce nije vazno tko je on i sto je on, da je vazno samo to da je on sad tu i da sam ja tu i onda bi se to ponavljalo, ta ideja u mojoj glavi, kako je to u redu, kako je to upravo ono kako bi trebalo biti i da nema razloga za strah, jer on je tu i ja sam tu i to je upravo kako treba biti... u beskonacnost, stvarajuci blagu vrtoglavicu i osamucenost.

Ziveti pod vedrim nebom, nikada ne provodeci vise od sat ili dva u zatvorenom, otupljuje i zaslepljuje mozak kao sto ti jaka svetlost zaslepi oci. Ponasas se, i planiras i patis, ali i dalje ti je sve nekako daleko, kao da ti je zivot izasao iz fokusa, kao da postaje nerealan. Svet, spoljnji i unutrasnji, kao da polako bledi dok ti ne postane nesto poput vecega sna.

Kakor v odgovor na to novo stvarnost je Gabriele govoril o demokraticnosti in o dobrem sozitju v nasi obmorski dezeli, in pritem so njegove oci begale od mene k dolgim rezancem na mizi, pa spet k meni, kakor da dvomijo, ce bom verjel novim besedam. In priznam, da se mi je, ko sem ga poslusal, njegovo razodetje zdelo cudno, in res sem pomislil, da ima za tiste izraze o bratstvu najbrz poglavitno zaslugo neponovljivo okolje, v katerem so bili izreceni; ker v dokoncni enakosti v gladu in pepelu res ni bilo mogoce se misliti na trmo o dozdevnih prednostih in razlockih. Prav zato pa se mi je zdelo neumestno, da mi po toliko letih skupnega bivanja na istih ulicah in na istem obrezju somescan, pripadnik italijanske elite, prvic govori v cloveskem jeziku prav tukaj, kjer je bilo vse clovesko postavljeno na tehtnico; in ceprav sem se zavedal, da je nespremenljiva enakost obsojenih teles odrinila stran vse zapreke, sem se vendar upiral misli, naj bi skupni strah pred pecjo botroval pri spocetju novega bratstva. Strah je bil namrec substanca nase skupnosti ves cas, od konca prve svetovne vojske, od tistih dni, ko so knjige s polic nasih knjiznic stresli pred Verdijev spomenik in se radovali zubljev, ki so jih pozirali. In potem je bil strah nas vsakdanji kruh, ko so postajali pogorisca nasi odri v predmestjih, ko je fasist streljal celo na slovenskega pridigarja v templju ob Kanalu, ko je vaski jeticni ucitelj s svojo slino kaznoval ustnice dekletca, ki se je predrznilo spregovoriti v rodnem jeziku. Ali ni bil ob vsej tej preteklosti zakasnel vznik prijateljske besede v krematorijskem svetu? Ali se ti trzaski italijanski clovek pribliza samó takrat, ko preti tudi njemu unicenje?

La Natura som nosaltres. No és tan sols la nostra llar, un paisatge bonic o la nostra font de recursos i d'oci. Som Natura. Existim gràcies a i en una llarguíssima i antiquíssima cadena d'equilibris que han superat milers d'esdeveniments atzarosos.

Free” by Ocie Elliott

I gledala sam, zarobljena, vezana za njega. Gledala sam, dok je rusio poslednju od svojih maski, pokazivao mi svoje dubine i rane svoje duse. Da sam mogla, plakala bih zbog njegove i zbog svoje povredjenosti. Ali su njegove oci gledale u moje, bez suza i otvorene, beskrajne kao slano more. Njegovi telo me drzalo u zarobljenistvu, terajuci me svojom silinom, kao zapadnjak u jedrima barke. I ja sam putovala u njega, i on u mene, tako da je u vreme kadsu poslednje male oluje ljubavi prodrmale,on kriknuo i zajedni smo jahali na talasima,kao jedno telo,i gledali sebe u ocima onog drugog

Es ben significatiu que, fins i tot força més endavant, en un context llatí, la paraula oci (otium) sigui la no marcada, mentre que la paraula «negoci» es construeixi per negació de la primera (nec-otium). El que és normal, l'opció neutra i preferent, és disposar de lleure, de vacança, de temps lliure per poder viure amb plenitud, destinant aquest temps a la contemplació filosòfica o a la divina (el vacare deo medieval: 'dedicar-se a déu'). La negació d'aquest temps de qualitat, el neg-oci, ens allunya de la vida humana plena i ens apropa a la vida instintiva, mancada de sentit des d'un punt de vista humà, a la vida dels animals que, com les abelles, s'afanyen i s'afanyen en la feina sense cap consciència de la finitud de la pròpia existència.

Bricks Represent Socialism and Communism Socialists believe personal and corporate wealth should be distributed equally. Said another way, the “haves” must support the “have nots.” The biblical commandment from Matthew 25 is for believers, or Christians, to clothe, feed, and help the poor, visit the sick, and those in prison. However, the scriptures rebuke busybodies and disorderly individuals and teach that if a man can work but refuses, he should not eat (2 Thess. 3:10). In America, some who can work prefer not to, choosing to live off government assistance. When building our large O.C.I. facility, the contractor hired a young man at $10.00 an hour to keep the site clean. He quit the job after two weeks after calculating that he could stay home, receive government financial assistant, clearing up to $16.00 an hour. Socialism eventually fails when the government runs out of other people’s money. The radical-left hopes to control a nation of bricks. They want to control a nation of living, breathing robots. These robots must be “yes people,” never questioning any new laws, never exposing corruption, and never pointing out the countless double standards. They must be similar to sheep going to the slaughter, never opening their mouths.

I morti verze i oci ai vivi. The dead open the eyes of the living.

L'oci és essencialment perniciós. El dia que les màquines, automatitzades o més productives, concedeixin a l'home un lleure gairebé continu —tot és possible—, se'n veuran els estralls. S'accentuarà, per exemple, la tendència de la gent a l'alcohol, a la filosofia i al suïcidi.

【2025新版】加拿大阿卡迪亚大学毕业证办理多少钱【微信号:WP101A】【永久有效】加拿大阿卡迪亚大学毕业证UVic成绩单zOCyV/【QQ/微信:739014279】办留信网认证、海牙认证（网上可查，实体公司，专业可靠）鉴于此，出售UVic学位证书哪里能购买加拿大阿卡迪亚大学毕业证【QQ/微信:739014279】文凭认证海外各大学Degree版本，因为疫情学校推迟发放证书、证书原件丢失补办、没有正常毕业未能认证学历面临就业提供解决办法。当遭遇挂科、旷课导致无法修满学分，或者直接被学校退学，最后无法毕业拿不到毕业证。此时的你一定手足无措，因为留学一场，没有获得毕业证【办证微信Q：739014279】以及学历证明肯定是无法给自己和父母一个交代的。 【实体公司】办UVic加拿大阿卡迪亚大学毕业证、成绩单【QQ/微信:739014279】学历认证、学位证、文凭认证、办留信网认证、办留服认证、海牙认证、办教育部认证（网上可查，实体公司，专业可靠）【办证微信Q：739014279】 我们承诺采用的是学校原版纸张（原版纸质、底色、纹路）我们工厂拥有全套进口原装设备，特殊工艺都是采用不同机器制作，仿真度基本可以达到100%，所有成品以及工艺效果都可提前给客户展示，不满意可以根据客户要求进行调整，直到满意为止！ 面向美国、英国、澳洲、加拿大等国家留学生提供以下服务:【办证微信Q：739014279】 【★UVic购买毕业证学校原版文凭补办【办证微信Q：739014279】加拿大阿卡迪亚大学成绩单购买最佳渠道成绩单影本毕业证制作案例毕业证【办证微信Q：739014279】加拿大阿卡迪亚大学成绩单【办证微信Q：739014279】等全套材料，从防伪到印刷，从水印到钢印烫金，与学校100%相同】 【★真实使馆认证（留学人员回国证明），使馆存档可通过大使馆查询确认】 【★真实教育部认证，教育部存档，教育部留服网站永久可查】 【★真实留信认证UVic，留信网入库存档，永久可查】 【关于价格问题（保证一手价格) 我们所定的价格是非常合理的，而且我们现在做得单子大多数都是代理和回头客户介绍的所以一般现在有新的单子 我给客户的都是第一手的代理价格。 留信网的主办单位是北京留信信息科学研究院，主要职责就是为留学归国人员提供留学生就业等人力资源服务，提供“境外校库”海外院校办学信息查询。留信认证主要是出具“留学生专业人才入库证明”，以及一个留信网网络查询留学经历数据分析报告。 留服即中国留学服务中心，是教育部直属事业单位，主要从事出国留学、留学回国、来华留学以及教育国际交流与合作等领域的相关服务，其中国企，考公，落户，升学等都是需要留服认证的。 两种认证用处有所差异，大家肯定都想做更有用的留服认证。须知，留服认证只有在正规大学或项目就读，顺利毕业取得学位的情况下才能认证通过，如果是留学未能完成学业的，没有取得毕业相关证书【办证微信Q：739014279】，则无法通过认证。 因为各种原因在国外无法完成学业，被退学，被开除的同学，没有获得毕业证书和学位证书的留学生，留信认证是一种有效的认证途径，可以帮助证明你在国外的学习经历，让你有更多选择的可能，更多证明留学经历学习背景的机会。【办证微信Q：739014279】 国外留学无法毕业的留学生（即没有获得毕业证书【办证微信Q：739014279】和学位证书的情况下）想要在中国进行学历认证，通常不能通过正常的学历认证流程进行认证，因为正常的学历认证需要提供有效的毕业证书【办证微信Q：739014279】和学位证书，以及其他相关的学业文件。 在这种情况下，留学生可以选择通过留学服务中心的留信认证来尝试认证他们的学习经历。具体来说，留信认证是针对没有获得正规学位或毕业证书的学生，通过提供学习经历、课程成绩等材料，进行学业经历的认证。 留信网认证的作用: 1:该专业认证可证明留学生真实身份【办证微信号:WP101A】 2:同时对留学生所学专业登记给予评定 3:国家专业人才认证中心颁发入库证书【办证微信Q：739014279】 4:这个认证书并且可以归档倒地方 5:凡事获得留信网入网的信息将会逐步更新到个人身份内，将在公安局网内查询个人身份证信息后，同步读取人才网入库信息 6:个人职称评审加20分 7:个人信誉贷款加10分 8:在国家人才网主办的国家网络招聘大会中纳入资料，供国家高端企业选择人才