“
Umreti, to, naravno, znači izgubiti vreme i otići iz njega, ali to ujedno znači steći večnost i trajnu sadašnjost, a to znači pravi život. Jer suština života je sadašnjost i njegova tajna predočava se samo na mitski način, u vremenskim formama prošlosti i budućnosti.
Ni lepota nikad nije savršena, te baš zbog toga i podstiče sujetu.
Kome je mnogo dato, tome može mnogo i da uzme. Ako me Gospod učini bogatim, on može i da me pretvori u zemni prah i da me učini siromahom poput nekog pogorelca; jer njegova ćud je silna i mi nismo u stanju da spoznamo puteve njegove pravednosti.
Gledao sam gore, to zacelo stoji! Posmatrao sam kako svetlost zrači, kako veličanstveno promiče, i moje su se ognjenim sunčevim strelama pozleđene oči krepile na blagom sjaju noćne zvezde.
Ja može svako da kaže, ali ko to kaže, to je bitno.
SETI SE MENE KAD BUDEŠ DOSPEO U SVOJE CARSTVO.
Čovek mora da vodi računa čime će se ukrasiti, mora da pripazi da se ne odluči za ono što mu ne pristaje.
Videti ne znači imati. Ali videti znači hteti imati.
Ili je život opsena, ili je lepota opsena. Nećeš oboje naći sjedinjeno u stvarnosti.
”
”