Edvard Kardelj Quotes

Danas, u pobedi i slobodi, znamo više nego ikada ceniti veličinu tih žrtava, koje je dala radnička klasa ne samo za svoje oslobođenje nego i za opšti napredak čovečanstva.

Radnici moraju u punoj meri shvatiti da su danas fabrike njihove, to jest sopstvenost čitavog naroda i da je najsavesniji rad i najsavesniji odnos prema narodnoj imovini preduslov što bržeg popravljanja ekonomskog položaja naših radnih masa.

Ubeđivanje je uvek bilo osnovni metod narodnooslobodilačkog pokreta u mobilizaciji širokih narodnih masa za borbu.

Tu budućnost - ako hoćemo da ona bude zaista naša i zaista srećna možemo stvoriti samo svojim sopstvenim rukama, današnjim naporima i žrtvama.

Onaj ko radi, pravi greške. Stvar je u tome da se te greške brzo utvrde i analiziraju, kako se više ne bi mogle ponoviti.

Oni nikada nisu verovali u svesnu stvaralačku snagu narodnih masa.

Proizvodnost rada moguće je podići još više, ako se inicijativa radnika maksimalno razvije, ako se stalno poboljšavaju uslovi rada i organizacija.

Velika je stvar ovo što danas gradimo na ruševinama starog. Ono za čim su vekovima žudeli slobodoljubivi i napredni ljudi počinje da se ostvaruje.

Vlast je u rukama demokratije, a ne jedne privilegovane protivnarodne klase. Istrgnuli smo se iz lanaca jednog sistema koji guši napredak. Postali smo snaga koja nosi napredak.

Naše radne mase u većini su svesne da je današnji život našeg radnog naroda zaista vanredno težak, ali znaju i to da radni narod naše zemlje sada prvi put drži u svojim rukama ključ svoje sutrašnje sreće.

Treba očistiti aparat naše vlasti od onih koji ne rade, a dobijaju plate, od ljudi koji nepopravljivo samovoljno postupaju i koji se ne podvrgavaju disciplini, od ljudi koji podležu korupciji, birokratizmu, nepoštenju ma u kom vidu, a da ne govorimo o svesnim štetočinama i saboterima.

Dolaze nam ‘psiholozi’ i analizatori ‘narodne duše’, koji tvrde da smo mi Sloveni već po prirodi neizlečivo rđavi organizatori, a da smo sposobni za sanjarenje i priču. U stvari, to su klevete koje svakodnevno demantuje praksa naše izgradnje.

Mi moramo... svoj revolucionarni elan spojiti sa američkim smislom za realnost, za organizaciju, za sistematski rad. To je danas naš najvažniji zadatak što se tiče stila našeg rada.

Plan treba praviti odozdo prema gore, i odozgo prema dole.

Suština prave demokratije koja treba da omogući da svaki pojedini građanin može u raznim formama učestvovati u upravljanju državom.

Treba konstatovati da se u naš državni aparat počela uvlačiti birokratska ubudalost.

Samokritika je naše najjače oružje.

Borbeni duh i uporna volja moraju protkati aktivnost naših narodnih masa.

A biti povezan s masama, znači ne istrčavati napred i ne zaostajati.

Ako bi avangarda propustila da ubedi narodne mase u pravilnost svoje politike, to jest ako bi politika avangarde istrčala napred ili zaostala u takvoj meri da mase više ne bi mogle da je shvate, onda bi nastupila izolacija avangarde od masa.

Pobeda oružjem je izvojevana, ali to ne znači da je time završen istorijski zadatak radničke klase.

Sasvim je jasno da su narodnooslobodilački odbori, kao i neke revolucionarnodemokratske mere koje su oni sproveli, razbesneli izdajničke antidemokratske klike u našoj zemlji koje su bile spremne da stupe u savez i sa crnim đavolom samo da bi to snažno oružje istrgle iz ruku naroda.

Takva [nekontrolisana] potpuno 'slobodna trgovina' značila bi, u stvari, predavanje širokih narodnih masa u ruke špekulanata, crnoberzijanaca i svakojakih eksploatatora.

U stvari, bez živog kontakta naših rukovodilaca s terenom ne može biti ozbiljnih uspeha.

Papirnato komandovanje, ugušivanje zdrave kritike i inicijative odozdo, suvo opšte agitatorstvo, nepravilan, često bezdušan odnos prema ljudima sve su to pojave koje se pokazuju kod nekih naših aktivista i po kojima treba već u samom početku žestoko udarati, kako ne bi prerasle u ozbiljnu opasnost.

Treba na svakom koraku čuvati lik narodnog borca: skromnog, požrtvovanog, koji prezire napore, beskrajno predanog svome narodu, to jest radnim masama.

Princip ubeđivanja mora biti u osnovi naše borbe za mobilizaciju masa.

Bezobzirno kritikovati greške i slabosti, ali po zasluzi nagraditi i uspehe u radu.

Konačni efekat rada - to mora biti merilo za ocenjivanje ljudi.

Mi moramo razviti slavu rada u našoj zemlji, vaspitati svest naših narodnih masa tako da se svaki čovek ocenjuje po uspehu njegova rada.

Treba se boriti protiv svih tendencija izjednačavanja, takozvane »uravnilovke«. ... Stvar treba postaviti tako da ljudi koji predano rade i postižu veće uspehe dobiju i veće nagrade.

Našeg radnika danas još pritiskuje oskudica, a našeg seljaka glad, rekvizicija, vanredno naporan rad itd. Mi, doduše, imamo razloga da kažemo narodnim masama da će svakim danom biti sve bolje, ali ipak treba savladati još vrlo mnogo teškoća.

U našoj se zemlji ostvarilo ono za što su se borili radnici čitavog sveta kroz svu svoju istoriju, ono za što je radnička klasa u prošlosti vojevala tako slavne borbe i za što je palo, kroz čitav razvitak kapitalizma, tako beskrajno mnogo boraca radničke klase i istinske narodne demokratije u čitavom svetu, pa i u našoj zemlji.

Nema sumnje da će takav [intenzivan i usklađen] napor radničke klase u našoj produkciji i privredi uopšte, s jedne strane, i tesni savez sa seljacima i svim radnim masama, s druge strane, biti najbolja garancija za brzu izgradnju i napredak naše narodne republike.

Valjalo je jasno istaći da se prokleta antidemokratska i antinarodna prošlost više nikad neće vratiti. Valjalo je zabraniti povratak dinastije kao formalnog centra svih izdajničkih i antinarodnih klika. Valjalo je radnicima, seljacima i čitavom radnom narodu dati garanciju da će oni moći sebi da stvore bolji život nego što su ga imali u staroj Jugoslaviji.

U vanrednoj situaciji treba preduzeti vanredne mere. U današnje vreme treba uzeti gotovo kao princip da se ljudi snabdevaju i hrane tamo gde rade. Ako neko neće da radi, neka i ne jede.