“
Do kraja boravka u bolnici, nisam više video doktorku Helen Remington, ali sam, dok sam ležao na praznom odeljenju, neprekidno razmišljao o sudaru koji nas je spojio. Izmedu mene i te ožalošcene mlade žene javio se snažan osecaj erotske privlacnosti, gotovo kao da sam podsvesno želeo da nas dvoje u
njenoj materici ponovo zacnemo njenog mrtvog muža. Ako bih ušao u njenu vaginu, tu na odeljenju za rendgensko snimanje, medu metalnim ormaricima i belim kablovima, nekako bih prizvao njenog muža iz mrtvih, stvorio bih ga iz spoja njenog levog pazuha i hromiranog postolja za rendgenski aparat, iz
sjedinjenja naših genitalija s fino izradenim poklopcem za objektiv.
”
”
J.G. Ballard (Crash)