Uspeh Quotes

Dotaći Sunca zrak, i to sam, znači i sto put' opeći dlan. Pa kad' misle sve naj, opet nisu - ja...svoju stvar najbolje znam sam. (Ponos)

Ponekad, za životni uspeh nije potrebno mnogo: susret, odluka, šansa... Šta je potrebno da se propusti ljubav? Nekoliko sekundi, oklevanje, šansa...

Ponekad prolazim pored malih radnji, recimo u rue de Seine. Trgovci starim stvarima ili mali knjižarski antikvari i prodavci bakroreza, prepunjenih izloga. Niko nikad ne ulazi kod njih, oni očigledno ne prave poslove. Ali kad čovek pogleda unutra, vidi ih kako sede, sede i čitaju, bezbrižni; ne brinu se za sutra, ne strahuju za uspeh, imaju psa koji sedi pred njima, dobro raspoložen, ili mačku, koja tišinu čini još većom idući duž nizova knjiga i prevlačeći dlakom preko njih, kao da briše imena sa hrptova. Ah, kad bi to bilo dovoljno : želeo bih ponekad da kupim takav prepun izlog i da sa psom sednem iza njega na dvadeset godina.

I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.

Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. Sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u „čaršijskom” smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavlјenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišlјenje o sebi samom. U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš” – izraz koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca. Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je uspeo postati ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo”. Iz te svoje tekovine ili bolјe reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: „Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!” Nјemu je izgledalo nepojmlјivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmlјivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan. Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije cilјeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržlјao. Pored poluintelektualca koji je uspeo, postoji i poluintelektualac koji nije uspeo. Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavlјen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste. Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dve stvari: 1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi; 2. Da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju da spreči pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.

Od trenutka kada pocnemo da se trudimo da zivimo iskreno, sve ce biti dobro, mada cemo neizbezno prolaziti kroz teske patnje i istinska razocaranja; verovatno cemo ciniti i krupne greske, pa i losa dela, ali cinjenica je da je bolje imati vatren duh, makar zbog njega vise gresili, nego biti uskogruf i previse oprezan. Treba voleti sto vise mozemo, jer u ljubvi pociva istinska snaga, a onaj koji mnogo voli sposoban je za velika dela i ono sto se cini iz ljubavi, dobro je; kada nam se mnogo svidi neka knjiga, to je zato sto su te knjige pisane od srca, u jednostavnosti duha. Bolje je izgovoriti svega nekoliko reci, ali koje imaju smisao, nego mnogo onih koje su samo suplji zvuci i cija je lakoca izgovaranja u srazmeri sa njihovom beskorisnoscu. Ako nastavimo iskreno da volimo ono sto je zaista dostojno ljubavi, postacemo prosvetljeni i jaci. Sto pre pokusavamo da se osposobimo u nekoj oblasti, nekom zanatu i usvojimo relativno nezavisan nacin misljenja i delanja, to ce jaci postati nas karakter, a necemo zbog toga postati ograniceni. Mudro je ciniti ove stvari, jer zivot je kratak i vreme brzo prodje; ako se usavrsimo u samo jednoj stvari i dobro je shvatimo, to nam onmogucava da shvatimo i mnoge druge stvari. (...) Nikada ne smemo dopustiti da zgasne plamen u nasoj dusi, moramo ga stalno odrzavati. A onaj kome je i dalje drago vlastito siromastvo poseduje veliko blago i uvek ce jasno cuti glas svoje savesti; onaj koji slusa i sledi taj unutrasnji glas, koji je najlepsi boziji dar, na kraju ce pronaci prijatelja i nikada nije sam... Neka to bude nasa sudbina, decace moj, neka te uspeh prati na tvom putu i neka Bog bude s tobom i omoguci ti da uspes, to je ono sto ti zelim, srdacno se rukujuci s tobom dok polazis. Voli te tvoj brat, Vinsent

Možda ćeš nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapkaćeš u jednom mestu, tražeći način da se otrgneš svega, dođes do spasenja koje u tom trenutku nije poraz, već samo prosečnost zauvek udaljena od pobede. Biće ti teško da se odbraniš od naleta onih koji čine sve da te privole da udišeš prašinu sa dna zajedno sa njima i budeš bezbrižan u toj prosečnosti. Ne staj, nemoj se povlačiti, razmisli, i kreni dalje, makar te ti koraci iz prašine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne piše dobro. Biće još gore, vući ćeš se, potonućeš do kolena. Pomislićeš da je kraj onog trenutka kada se kišne kapi obruše na tebe, ali hrabrost koju si ispoljio neće ostati nenagrađena. Voda će sa tebe isprati blato i postaćeš čist kao izvorska voda, za razliku od njih koji će zauvek udisati prašinu prosečnosti.

Izgubili smo volju da koristimo svoju maštu. Odrekli smo se želje za kreativnošću i poriva da budemo drugačiji. Pogledaj samo sve rimejke starih filmova ili pesama i shvatićeš o čemu govorim. Ljudi se danas plaše da budu originalni i zato pokušavaju da prepišu formulu koja se ranije pokazala uspešnom - nadaju se da im je tada uspeh zagarantovan. Ali to je pogrešna poslovna strategija. Nema inovacije ako ponavljaš ono što je imalo efekta u prošlosti. Ponavljati ono što se pokazalo uspešnim pre godinu ili dve usred današnjih nepredvidljivih okolnosti u poslu, samo je dobar način da se uvališ u nevolju. Mušterije i ljudi oko tebe žele nove vrednosti i oblike - a ne staru robu u novom pakovanju.

Bez zagrljaja ću večeras leći u krevet i otići u mislima u vreme kada sam verovala da ljubav ne zaobilazi one koji umeju da vole, sreća one koji umeju da joj se raduju i uspeh one koji umeju da misle. Ja sam isuviše izneverena da bih ikada više pomislila da sam ikome dužna da verujem u ime ljubavi, u ime prijateljstva, u ime nečega za šta unapred znam da ne može da traje.

Ali uspeh je bolan, a sa visokog mesta je lako pasti dole.

Savremenom čoveku se postavilo pitanje, naime, da li je "vredno" živeti, a shodno tome javlja se i osećanje da je čovekov život "neuspeh" ili "uspeh". Ova ideja se zasniva na shvatanju da je život preduzeće koje treba da donese profit. Neuspeh je kao bankrotstvo u poslu, u kome su gubici veći od dobitka. Ovo shvaćanje je besmisleno. Mi možemo biti srećni ili nesrećni, možemo dostići neke ciljeve, a neke ne: a ipak ne postoji vidljivi saldo koji može da pokaže da li je bilo vredno živeti. Možda sa stanovišta salda nikad nije vredno živeti. Život se nužno završava smrću; mnoge od naših nada su izneverene; život se sastoji iz patnje i napora; sa stanovišta salda izgleda da bi imalo više smisla da se čovek ne rodi, ili da umre u detinjstvu. S druge strane, ko može reći da li se ne nedoknađuje sav životni napor i patnja jednim srećnim trenutkom ljubavi, ili radošću što se diše, ili šeta jednog svetlog jutra, ili što se udiše svež vazduh? Život je jedinstven dar i zahtev koji se ne može meriti drugim vrednostima, i na pitanje da li je "vredno" živeti ne može se dati smisaoni odgovor, pošto je samo pitanje besmisleno.

Ljudi više cene stvari nego međusobne odnose. Više nam je stalo da zadovoljimo svoj ego nego da pokušamo da ostvarimo svoje ideale. Mnogi od nas krive spoljašnje uslove što ne uspevaju da ostvare uspeh umesto da krive sopstvene strahove i uska shvatanja. Nažalost danas je važnije biti popularan nego etičan, hrabar i dobar. Hoću da kažem da smo zaboravili na odgovornost da vodimo koja je nekada postojala u našoj kulturi. Zaboravili smo šta znači težiti nečemu većem od nas samih. Pomešali smo prioritete fokusirajući se isključivo na to da pomognemo sebi da dođemo do uspeha, a ne i svima oko nas.

Bezobzirno kritikovati greške i slabosti, ali po zasluzi nagraditi i uspehe u radu.

Treba se boriti protiv svih tendencija izjednačavanja, takozvane »uravnilovke«. ... Stvar treba postaviti tako da ljudi koji predano rade i postižu veće uspehe dobiju i veće nagrade.

Ne daje uspeh smisao čoveku, već čovek uspehu smisao.

Pretnja religioznom stavu ne leži u nauci, već u pretežnim praksama svakodnevnog života. Tu je čovek prestao da traži u sebi vrhovni smisao života i od sebe je napravio instrument, koji služi ekonomskoj mašini, koju su njegove ruke napravile. Njega brine efikasnost i uspeh, umesto njegove sreće i rasta njegove duše. Naročito, orijentacija koja većinom ugrožava religiozni stav je ono, što sam nazvao „tržišnom orijentacijom” modernog čoveka.

Ljudi kada vide nekog uspešnog, kažu da je rođen pod srećnom zvezdom. Rodjen pod srećnom zvezdom - to je bajka koja pokušava da zaleči slomljene snove onih koji sebe nazivaju baksuzima. Misle da će im uspeh doneti slobodu, ali uspeh je robija. Oholost uspeha se skriva u njegovoj sposobnosti da pazljivo odabere onog koji će mu sluziti. Ne služi uspeh ljude. Ljudi služe uspehu, kao igla heroinu. Žrtva je tu ključna. Oni koji su spremni da se uzdignu isto onoliko koliko su spremni da poljube pod; oni koji su spremni sve da daju, svega da se odreknu; oni su idelane sluge. Nema veće zavisnosti od uspeha niti duže robije.

Kad neko doživi uspeh, odmah se javi neka sumnja, oni što se mršte i trude da taj sjaj visokog dometa uprljaju i zatamne. Naš narod još nije naučio pirokogrudo da se divi tušim sposobnostima, talentu, uspehu i pobedi. Ako bismo prestali sa zlobom, zabišću i podmetanjem onima koji su sposobniji, to ne bi streslo zlatni prah sa naših oreola.

Ne služi uspeh ljude. Ljudi služe uspehu, kao igla heroinu.