Po Inspirational Quotes

There is no secret ingredient

Interests evolve into hobbies or volunteer work, which grow into passions. It takes time, more time than anyone imagines.

‎It's not easy. It's not supposed to be easy. Most people make mistakes. Most people have to learn the hardest lessons more than once.

If one's heart is small, all their sufferings even as large as a house can only be crammed in that small corner. But if one's heart were as vast as heaven and earth, then even if their troubles were as large as a mountain, they would become nothing more than a droplet of water in the endless sea. 心有一隅，房子大的烦恼就只能挤在一隅中，心有四方天地，山大的烦恼也不过是沧海一粟

Nuk ka Zeus, as nuk ka zot, Ferr, Lugat t'imagjinuar, po ka popull të paditur, popull q'ende s'është zgjuar.

POETA Po całym świecie możesz szukać Polski, panno młoda, i nigdzie jej nie znajdziecie. PANNA MŁODA To może i szukać szkoda. POETA A jest jedna mała klatka - o, niech tak Jagusia przymknie rękę pod pierś. PANNA MŁODA To zakładka gorseta, zeszyta trochę przyciaśnie. POETA ---A tam puka? PANNA MŁODA I cóż za tako nauka? Serce-!-? POETA A to Polska właśnie.

Love can open like a flower out of even the hardest places.

Neprozkoumat za celý svůj život svět, do kterého jsme se narodili, je podobně divné, jako si neprohlédnout právě použitý toaletní papír. Nekonečná zvědavost totiž spolu s močením vestoje patří k největším darům, které mladým mužům příroda nadělila. Morální povinnost všech objevitelů je postavit se každému, kdo by nás o ně chtěl připravit. Jedině tak vybudujeme svět, ve kterém jsme hnáni vpřed touhou po poznání a kde můžeme vyčurat své jméno do sněhu.

Poi tirò dalla borsa un paio di caramelle, erano rotonde, agli agrumi, e ne offrì una a Jasper Gwyn. -Grazie, no, davvero, disse lui. -Ma figuriamoci un po'!, disse lei. Lui sorrise e prese la caramella. -Il fatto che siano sparse nella borsa non vuol dire che facciano schifo, disse lei. -No, certo. -Ma ho notato che la gente è propensa a crederlo.

Ne upravlja se životom kao brodom. Čovek ne može samo gledati u kompas i karte; ploviti po unapred utvrđenim rutama; uspostaviti ugodnost kao jedini postulat putovanja i očekivati da tako, osiguran od opasnosti i neprijatnih iznenađenja, od poraza i promašaja, pronađe rajsku obalu. Uzbuđenje nastaje u hodu. Samo uznemirena čula prepoznaju lepotu.

Nikt nie wszedł na Mount Everest chodząc bez celu po okolicy

Najlepszy przyjaciel to ten, który poda ci rękę zaraz po tym jak przestanie się śmiać

Życie jest jedynie przelotnym cieniem; żałosnym aktorem, co przez godzinę puszy się i miota na scenie, po czym znika; opowieścią idioty, pełną wrzasku i wściekłości, a nie znaczącą nic.

But do not search for the Gods in vain when it is your own heart and mind that can find the way.

Što sam stariji, to polako ali sve jasnije shvaćam da su te vrste boli i patnje nužan dio života. Razmislite li o tome, shvatit ćete da je to tako jer se ljudi razlikuju jedni od drugih po tome što mogu slobodno donositi vlastite odluke i mišljenja.

Ker je bog vseprisoten, je češnja. Tudi češnja, a ne samo češnja in več kot češnja, skoraj čisto nič češnja. Adam steguje roke po bogu, ljudje stegujejo roke po češnjah. Svet je zrcalo, gre pa nekako takole: nekega dne sem jedla češnje, nekaj sem jih pojedla, nekaj zasadila v tla, ostale pa uporabila v ustvarjalne namene.

„… příznakem osamělosti je silná touha tento stav nějak změnit. Nedosáhneme toho silou vůle ani tím, že budeme víc chodit mezi lidi, ale navázáním důvěrných vztahů. To se snadno řekne, ale je-li příčinou osamělosti bolestná ztráta, vyhnanství nebo předsudky, jsou strach, nedůvěra, ale zároveň i touha po společnosti zcela oprávněné „… čím jsme osamělejší, tím hůře se ve společnosti orientujeme. Osamělost nás porůstá jako plíseň nebo srst, je to izolační vrstva, brání nám v navazování vztahů bez ohledu na to, jak moc po nich prahneme. Osamělost bobtná, je čím dál větší a zapouští kořeny. Jakmile na nás dolehne, hned tak se jí nezbavíme.“ Olivia Laingová, Osamělé velkoměsto (The Lonely City)

Ja sam odlučio učiniti sve što je u ljudskoj moći da ne propadnem. Takva misao raste i razvija se u čovjekovoj duši poput djeteta u majčinoj utrobi. U početku je slabašna, još nema nikakvog jasnog lika, samo pobuđuje strastvenu žudnju koja čovjeka goni da ustraje i ne odustaje. Ima strahovitu moć. Postupno prožima i opsjeda onoga tko je nosi, tako da on ne vidi ništa drugo i ni na što ne misli osim na to kako da je otjelovi, kako da donese na svijet taj čudesan plod. S takvom mišlju u sebi čovjek je uistinu nalik na luđaka - ne pita je li ispravno ili nije, je li dobro ili je zlo, radi po nekoj nevidljivoj zapovijedi i zna samo da je sredstvo u vlasti nečeg što je jače od njega. I tada mu nije važno je li ta vlast nebo ili pakao!

-A mund të shlyhet e kalumja? -Unë mendoj që po. Çdo varr mund të shërohet, nëqoftëse njeriu gjen barin përkatës.

-A mund të shlyhet e kalumja? -Unë mendoj që po. Çdo varrë mund të shërohet, nëqoftëse njeriu gjen barin përkatës.

Per me l'atto di pensare e quello di esprimere i pensieri non sono simultanei, e neppure necessariamente consecutivi. So di pensare e parlare nella stessa lingua, e so che in teoria non c’è ragione per cui io non possa comunicare i miei pensieri non appena si formano o immediatamente dopo; eppure la lingua in cui io penso e quella in cui parlo sembrano spesso talmente lontane che mi pare impossibile colmare il vuoto sul momento, o anche retroattivamente. Mi ha sempre affascinato l’idea della traduzione simultanea, come alle Nazioni Unite, dove nel pubblico tutti hanno gli auricolari e si sa che nelle retrovie gli interpreti ascoltano quello che viene detto e lo trasformano in un’altra lingua. Capisco che questo sia possibile, ma per me ha del miracoloso – che le parole siano lanciate in aria in una lingua e ricadano a terra in un’altra come una palla. Credo che nel mio cervello ci sia una specie di setaccio che impedisce un rapido (e tanto meno simultaneo) travaso dei pensieri in parole. Un po’ come il filtro nello scarico della vasca da bagno; c’è qualcosa che mantiene i miei pensieri nel cervello, e così bisogna cavarli a forza, come quegli schifosi grovigli di capelli bagnati. Riflettevo sui concetti di pensiero e di linguaggio, a quanto sarebbe stato difficile esprimerli – o quantomeno spossante, come se pensarli fosse già abbastanza e dirli fosse pleonastico o riduttivo, perché lo sanno tutti che la traduzione svilisce un testo, è sempre meglio leggere un libro nella lingua originale (À la recherche du temps perdu). Le traduzioni sono delle approssimazioni soggettive e questo è esattamente quello che provo quando parlo: quello che dico non è quello che penso ma solo quello che più gli si avvicina, con tutti i limiti e le imperfezioni del linguaggio. Quindi penso spesso che sia meglio stare zitto anziché esprimermi in modo inesatto.

Mam wrażenie, że każdy udaje kogoś , kim nie jest, a głęboko w środku wszyscy jesteśmy tak samo popieprzeni. Po prostu jedni ukrywają to lepiej niż inni.

Po celý život jsem hledala lék na všechny druhy životních problémů – osobních, společenských, politických, globálních. Jsou mi hluboce podezřelí lidé, kteří nabízejí jednoduchá řešení, něco tvrdí s naprostou jistotou nebo si činí nárok na výhradní vlastnictví pravdy. Stejně skepticky pohlížím na všechny, podle nichž je všechno tak složité a členité, že se v tom nemůžeme vyznat, a vše je tak mnohostranné, že se můžeme celý život den co den hnát za poznáním, a přitom nic nevědět jistě. Jsem přesvědčena, že když pravdu spatříme, poznáme ji, jenom se tak třeba nestane okamžitě a bez úsilí o hlubší poznání. Je tomu tak proto, že cíl, k němuž směřujeme, a dobro, v něž doufáme, nepřicházejí jako nějaká závěrečná odměna, ale jsou skrytým společníkem našeho hledání. Odpověď na otázku, proč jsme tady, nám nedá to, co najdeme. Je skryta v důvodu, proč nemůžeme přestat hledat.

... au fur et à mesure que le progrès se développe, il faut payer de plus en plus cher des avantages de plus en plus minces. Si au début l'avion réduit la traversée de l'Atlantique de six jours à douze heures et le passage de l'hélice au réacteur à sept heures, pour un investissement bien plus lourd, Concorde ne la réduit (formalités et trajet jusqu'à l'aérodrome compris) que de sept à cinq heures. Si ce développement continue, on peut imaginer un Super-Concorde qui fera gagner cinq minutes en mobilisant toutes les ressources de la nation. De même pour le progrès par excellence, celui de la médecine. Au début il sauve à relativement peu de frais des millions de jeunes ou d'adultes de la variole puis de la tuberculose ; mais, poussé trop loin au prix d'un outillage qui ruine les hôpitaux, il ne sert plus qu'à prolonger l'agonie des mourants.

Great Master Liao Ran once told me that if my heart was as large as the world, worries the size of a mountain would be no more than a drop in the ocean. If I traverse the mountains, rivers, and oceans, see the great profusion of living things, and look often at other people, I will be able to look down and see myself. One who has never treated the dying with their own hands will see their own superficial scrapes as mortal wounds; one who has never eaten a mouthful of yellow sand will see only the brilliant gleam of spears and armored horses when they think of battle; and one who has never gnawed on empty husks complains of an imagined illness when they discuss the suffering of the common people.

Wspomniałem złote światło Kocevskiego Rogu i nie mogłem się uwolnić od myśli, że są miejsca, całe miasta, całe kraje, których treść i forma zaprzeczają przeznaczeniu. Bo jeśli komunizm gdzie indziej był po prostu zbrodnią, to tu, w tym pejzażu, musiał wyglądać na horror pożeniony z idiotyzmem. Idea poczęta w pustych umysłach ze strachu przed pustką przestrzeni została zastosowana w krajobrazie, który wykluczał potrzebę jakiejkolwiek zmiany. Marszałek Tito w białym mundurze wśród palm na promenadzie musiał wyglądać niczym afrykański kacyk. Komunizm był przecież owocem długich, beznadziejnych ziom, gdy umysł zaczynał wariować z nudy i strachu przed samym sobą. Żeby w ogóle bym do pomyślenia, musiał trafić na bezkresną, płaską przestrzeń, na której nic się nie dzieje, i dlatego wszystko może jeszcze się wydarzyć.

Majątku nie robi się przede wszystkim dlatego żeby mieć dużo pieniędzy, majątek robi się po to żeby móc rozwinąć swój cały potencjał

qualitative market research in Myanmar Address Ramakrishna Paramhans Ward, PO mangal nagar, Katni, [M.P.] 2nd Floor, Above KBZ Pay Centre, between 65 & 66 street, Manawhari Road Mandalay, Myanmar - Phone +95 9972107002 +91 7222997497 Subjective Statistical surveying in Myanmar: Revealing Bits of knowledge for Business Development In the present globalized commercial center, understanding buyer conduct and market elements is urgent for organizations to flourish. Myanmar, with its quickly developing economy, presents special open doors and difficulties for organizations hoping to lay out areas of strength for an in the district. As organizations look to acquire an upper hand, the meaning of subjective statistical surveying in Myanmar couldn't possibly be more significant. This article digs into the significance of qualitative market research in Myanmar and how it tends to be instrumental in driving business development in the powerful Myanmar market. Myanmar, previously known as Burma, has seen critical political and monetary changes as of late, prompting expanded unfamiliar speculation and development across different areas. This change has brought about shifts in buyer inclinations, buying power, and market patterns. To explore this advancing scene effectively, organizations should participate in thorough subjective statistical surveying to acquire nuanced experiences into buyer conduct, inclinations, and social impacts. qualitative market research in Myanmar centers around understanding the "whys" behind buyer conduct, digging into the basic inspirations, feelings, and insights that drive dynamic cycles. Dissimilar to quantitative exploration, which gives mathematical information and factual examination, subjective examination offers a more profound comprehension of customer perspectives and inclinations, making it priceless for organizations looking to fit their techniques to the Myanmar market. One of the critical benefits of subjective statistical surveying in Myanmar is its capacity to uncover social subtleties and context oriented factors that impact buyer conduct. Given Myanmar's different ethnic gatherings, dialects, and cultural standards, a nuanced comprehension of nearby traditions and customs is fundamental for organizations meaning to resound with the interest group. Subjective examination procedures, for example, inside and out interviews, center gatherings, and ethnographic investigations empower scientists to dive into these social complexities, giving organizations noteworthy bits of knowledge for item improvement, promoting methodologies, and brand situating. Also, subjective examination assumes a significant part in distinguishing arising patterns and market holes that may not be obvious through quantitative information alone. By connecting straightforwardly with buyers and key partners, organizations can acquire subjective experiences into advancing business sector elements, possible undiscovered portions, and moving customer inclinations. This, thus, enables organizations to adjust their contributions and methodologies proactively, remaining on the ball in Myanmar's quickly changing business sector scene. As well as illuminating vital business choices, subjective statistical surveying encourages a more profound association among organizations and the nearby local area. By effectively including Myanmar purchasers in the examination cycle, organizations show a promise to understanding and tending to their requirements, cultivating trust and brand reliability simultaneously. This human-driven approach is especially relevant in Myanmar, where individual connections and local area ties hold huge influence over customer conduct.

Kako god znam, prihvatiti izdvojenost i naći svetle strane svog kukavnog života. Nije mi bilo lako. Cinilo mi se da svi osim mene u svojoj bašti imaju barem po jedan zakopan leš. A osobe tvojih sposobnosti čitavu aleju mrtvih. Divio sam ti se, Pepi, i tako želeo da budem kao ti, ali džaba. Iz dna duše sam se molio da mi ne zameriš zbog moje slabosti. Tolerisao si mi slabost u ratu, nadao sam se da ćeš i ovde. Mada ovaj grad nije manje opasan od mesta u kojima se vodi rat. Veruj mi, Pepi, ovde očevi kćerkama poklanjaju biber-sprej za prvi izlazak u grad, ovde majke sinovima za osamnaesti rodendan kupuju pancir prsluk. Da je u Beogradu opasno kaou ratnim područjima, često sam verovao, ali nikad nisam pomislio da se može meriti sa Pakracom.

Ponekad se desi da sve napraviš kako treba, a stvari opet pođu po zlu. Caka je u tome da nikad ne prestaneš raditi dobre stvari".

Il n'a jamais frappé ma mère, mais : l'a menacée de disparition, traitée de connasse et de vioque une bonne centaine de fois, a tendu son poing au-dessus d'elle, lui a agrippé les seins de colère et d'excitation mêlées dans la cuisine, lui a rappelé qu'elle n'était pas bonne à grand chose, puis lui a rappelé le contraire, qu'elle pouvait tout faire, qu'elle était bien plus intelligente et talentueuse qu'elle n'osait se le figurer. L'a comblée et humiliée, parfois dans une même phrase, un même geste, l'a tordue. Une seule chose était certaine : sans lui, elle ne s'en sortirait pas. Il ne m'a jamais frappée avec ses poings, mais : m'a jetée d'un coup de pied du haut de l'escalier, pris le bras entre ses deux mains, tordant ma peau d'enfant sous la sienne, plus rêche, plus marquée par la vie, m'a menacée surtout, souvent, pour m'apprendre la vie, m'a dit et répété que j'allais le payer, plus tard, que je paierais tout, même ce que je n'avais pas fait, que tout se payait, son poing au-dessus de mon visage, m'a dit et répété cela, me parlant d'une voix fauve, comme on montre les crocs.

– Allora Iddio tornò a mettere un po' di rose nel mondo [...] e allora - essendovi qualche rosa - anche alcuni poeti tornarono nel mondo. – Ma non quelli veri? – Forse non quelli proprio veri, – disse Nancy. – Allora a cosa servono? – chiese Anne-Marie. Nancy non seppe risponderle. Nancy non sapeva a che cosa servissero i poeti non proprio veri. E d'altronde anche quelli veri, a cosa servivano? Tutto, nella vita, a cosa serve? I pensieri di Nancy tornarono in dolente fila al suo Libro non terminato. A che cosa avrebbe servito scrivere quel libro? Tanto valeva non averlo scritto. Ed a che cosa serve questo racconto ch'io vi faccio? È una storia che potevo tralasciar di narrare. Forse così dirà anche Iddio quando spenti ai Suoi piedi ripiomberanno i morti monti, alla fine dell'Eternità.

– Ale rzecz w tym, że nie wyobrażam sobie świata bez babci. Nie liczę na cud. Po prostu chcę, żeby żyła. – Seunghun, ja chyba bym tego nie chciała na jej miejscu. Życie nie ma sensu, gdy nie można nic zrobić, kiedy jest się skazanym na leżenie. ... Seunghun zapytał: – A jakie życie ma sens? Kiedy wiedziałam, że serce mojego syna się zatrzymało, błagałam i prosiłam lekarza, żeby go ratował. Powiedziałam, że nie ma znaczenia, czy będzie przykuty do łóżka, że nie będzie mówić ani nie otworzy oczu, i błagałam lekarza, żeby pozwolił mu żyć. Ze względu na jego córkę, która nie wyszła jeszcze za mąż, i ze względu na starą matkę. Mówiłam to szczerze. Wierzyłam, że żyjący mąż, ojciec i syn samym swoim istnieniem może nieść rodzinie pociechę i wsparcie. Czym mój syn różnił się od mojej siostry? Różnili się czymś w ogóle?

*PO >Diadem Ring Circlet 8, 6, 1< >Mana Pi Sphere Abstracter 14, 8, 2< >Golden Items 5, 3< >Hexagonal Prism 9, 5< “Paisbox randomizer finds Rainbow Facets Inna hash table, prefixes, suffixes, searches and sorts globs Inna standard normal distribution, inspired by Blizzard Entertainment’s Diablo, Secret Of Mana on Nintendo, Altered Carbon, B2B/B2C Business Intelligence, Knowledge Management, and Blockchain. The Five pointed star forges the Model View Projection Matrix, binds or halves coins Inna 3-dimensional P2P hashing scheme.

*PO GPL >Diadem Ring Circlet 8, 6, 1< >Mana Pi Sphere Abstracter 14, 8, 2< >Golden Items 5, 3< >Hexagonal Prism 9, 5< “Paisbox randomizer finds Rainbow Facets Inna hash table, prefixes, suffixes, searches and sorts globs Inna standard normal distribution, inspired by Blizzard Entertainment’s Diablo, Secret Of Mana on Super Nintendo, Altered Carbon, B2B/B2C Business Intelligence, Knowledge Management, and Blockchain. The Five pointed star forges the Model View Projection Matrix, binds or halves coins Inna 3-dimensional P2P hashing scheme.

Ono je asi docela normální cítit se po tak velkým rozhod­nutí mizerně. To ale neznamená, že je všechno špatně. Že ses roz­hodl špatně.

Živio je nagnut nad požutjeljim knjigama istorije. Za ovog čudnog čoveka, tad sam mu zavidio na tome, kao da je postojalo samo vrijeme koje je prošlo, pa i ovo je vrijeme je samo vrijeme koje će proći. Rijetko je ko bio tako srećno isključen iz života kao on. Godinama je lutao po Istoku, tragajući u čuvenim bibliotekama za istorijskim djelima, i vratio se u svoj rodni kraj, sa velikim zavežljajem knjiga, siromašan a bogat, pun znanja koje nikome nije trebalo, osim njemu. Iz njega je izlazilo znanje kao reka, kao potop, zatrpavala su te imena, zbivanja, strah te hvatao od gužve što je u tom čovjeku živjela kao da sad postoji, kao da to nisu aveti i sjenke već živi ljudi koji neprestano djeluju, u nekoj strašnoj vječnosti postojanja.

Wyciąga po ciebie swe szpony Chaos, który wciąż nie jest pewien, czy staniesz się jego narzędziem, czy też przeszkodą w jego planach. To, co Chaos pokazuje ci w snach, to jest właśnie ta niepewność. Chaos boi się ciebie. Dziecko Przeznaczenia. A chce sprawić, byś to ty czuła lęk.

When Williams unleashed his fury on Po Toke, the old mahout, sobbing, admitted that Bandoola was dead. He claimed he did not know what had happened.

Somewhere on the border of Burma and India is a monument. Carved on a giant teak tree, “preserved for humanity,” are the words BANDOOLA BORN 1897, KILLED IN ACTION 1944. Williams never saw Po Toke again.

A onda je rekao da su danas muslimanski narodi svugdje u velikom neredu zato što su u malim ratovima, od kojih nikada ne može nastati velika sreća. Velika sreća nastaje samo iz velikog rata! Svi vidimo kako već godinama nema mira ..., niti između Iraka i Irana, ni u Eritreji i Somaliji, ni između muslimana u Afganistanu, nema mira zato što se vode mali i uglavnom neugledni, dosadni i sirotinjski ratovi, fukaralučki i za sitan groš, iako uz mnogo mrtvih i obogaljenih. Nažalost, tako će biti sve dok ne dođe do još jačeg sukoba, pravog, koji će jednog zasvagda pokazati ko je na isitini i pravom haku, a ko u zabludi. Mali ratovi su nalik osoki iz đubreluka, samo prljaju put, ništa ne riješe, posvuda smrdi i dalje, čak i više. U Hamburgu je čitao nekavu učenu studiju o tome da jedino veliki ratovi pokažu ko je velika sila. Eto Amerike ne bi bilo bez Drugog svjetskog rata, tog velikog i slavnog sukoba, nakon kojeg se nedvojbeno zna ko je jači. A ko je jači on je i sveti! U Evropi su se krščani među sobom trvili dva i po stoljeća malim i neuglednim ratovima, a onda su nastali Prvi i Drugi svjetski rat, i sa njima se uzdigla Amerika. I sad Amerika ne da da krščanski narodi, katolički i protestantski, ratuju jedni protiv drugih, niko više ne smije ni zucnuti! Isto je i sa Sovjetski savezom, i on je razvio mišice iz dva svjetska rata, poklopio većinu pravoslavnih naroda, i usput po neki katolički, ne da im da se bave malim i fukaralučkim ratovima, ne da im da džaba gube vrijeme. E draga braćo, i mi muslimani trebamo imati Ameriku, muslimanksu Ameriku. Pa da ona odmah udari čušku svakom onom malom muslimanskom narodu koji je nabodica i fukaraluča prznica, pa hoće povesti mali rat! Pljujem ti ja takav rat!

Ndryshimet qe fati i sjell njeriut jane te volitshme, po te dime te deshifrojme permbajtjen e tyre

Emotion Implosion By Maisie Aletha Smikle Show your emotion Show your motion Show your devotion Show your elation and frustration Not with commotion Not with destruction But with common sense That makes sense And keep your cents Where they belong In your pockets Not funding rackets Multi tax is the norm Earning is taxed Spending is taxed Each time you buy You pay tax from earnings already taxed People's tax foot the cost for prisons Its occupants shelter and food Lobbyists gifts and donations That should be used for poverty eradication health and education Are used for commotion extravaganza and splurging Commotion costs Who pays? Not them Or else there would be none Show your emotion Not an emotion implosion That stirs up commotion And leads to increase taxation They want to be rich They want people to be poor So they levy taxes In order to get more Land is over valued so it appears that you have more But that is only done So they can scoop up more dough And leave you po

I don't know about you, but money isn't free.

Kako me more nekdo ljubiti in obenem trgati od gora, ki so postale moje življenje? Lahko me ljubi, živega mrliča, zunanjo podobo, toda to nisem jaz. Mene ljubiti pa je težko, ker me niti najgloblja čustva niso nikdar vezala na pusti svet vsakdanjosti. Nasprotno! Še več poleta daje mojim sanjam in hrepenenjem. Pripravljen sem bil vedno pustiti vse za seboj, da sem lahko hodil po poti, za katero sem čutil, da me kliče.

Crise. Paroxysme de la crise. Les symptômes ne permettent plus le doute : un coup de poing au cœur quand elle apparaît ; la paralysie du cerveau quand, par mégarde, elle me touche ; la sensation de sa chaleur physique à distance ; le besoin impérieux, qui dérègle ma respiration, de sentir la pulsation de sa vie ; le culte fétichiste des objets qui lui appartiennent et de tout ce qui la concerne : sa mantille, accrochée à la patère dans l’entrée, me donne des frissons ; sa calligraphie prête à chaque lettre une féminité troublante, et surtout à celles qui montent au-dessus ou descendent sous la ligne ; l’émotion profonde que me fait ressentir le nom de sa propriété terrienne ; le sentiment que tout ce qui n’est pas elle, ou à elle, ou à son cadre de vie, est fade ; la conviction que seule une femme grande, blonde, avec une légère asymétrie de la bouche quand elle sourit peut rendre heureux ; le frisson que me donne le mot « Adèle » (en trouvant dans un catalogue ce prénom, je me suis arrêté comme devant un événement rare) ; la sensation de volupté, provoquée par le mot « Elle » quand je la nomme ainsi, oralement ou mentalement, peut-être parce que c’est le contraire de « Il » et parce que le mot a une allure tellement féminine (la flexion grammaticale met fortement en évidence la charge sexuelle, et fixe l’attention sur la femme jusqu’à l’hallucination) ; la persistance de son image dans ma conscience, illuminée par le bleu de ses yeux – quand je lis, quand je parle avec quelqu’un, quand je pense à autre chose – une sorte de forme a priori de la réflexion, qui jette un voile d’azur sur les pages des livres, sur le paysage, de même qu’on projette partout, où qu’on tourne le regard, le globe du soleil couchant resté sur la rétine ; la perte de ma confiance d’antan, de mon amitié affectueuse pour elle ; le désir brûlant de tout lui sacrifier, et surtout ma liberté ; la terreur que m’inspire la force qui seule peut donner ou ôter la vie ; la disparition totale du passé, annihilé par l’existence d’Adèle, et comme je ne peux placer dans l’avenir aucun projet dont le sujet soit « Elle » – seul objet de mes pensées – la disparition du futur aussi et l’hypertrophie exclusive du présent, mais qui, composé d’actions sans but et sans corrélation dans le temps, n’a que la consistance d’un fantôme aperçu en rêve ; et par-dessus tout, l’étonnement toujours recommencé devant cet événement extraordinaire et incroyable : elle existe !