“
Zatim, oktobar je te jeseni bio tako lep, crveno - žut, razdirao je svojom lepotom da sam se pitala kako da preživim toliku sreću. Sama u Normandiji gde sam vedra i umorna zapanjeno posmatrala kako jedna duboka rana u blizini srca brzo zarasta i pretvara se u ružičast, gladak i nevidljivi ožiljak koji ću kasnije bez sumnje nepoverljivo dodirivati prstom - prstom sećanja - da bih ispitala koliko još boli.
”
”