Ljubavni Quotes

Takva je ljubav. Ona može da uništi čoveka, i nanovo ga podigne i preporodi. Danas može da voli mene, sutra tebe, a već sutra uveče nekog stranca, toliko je nestalna. Ali može i da bude čvrsta kao nesalomljiv pečat, može neugasivo da plamti do samrtnog časa.

Postoje ljubavi koje su kao kada Narcis uđe u Dvoranu ogledala u Versaju. Postoje i ljubavi koje su lišene svakog narcisizma, egoizma i razmišljanja isključivo o sebi. Postoje ljubavne priče koje ne deluju toliko snažno, a njihova lepota se krije u tome da dvoje postanu jedno.

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mač, skriven medju perima njenim, može povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen može uništiti snove, k'o sto severac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati. Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, Tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pščeničnog, sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki. A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu. Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Života. Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje. Ljubav ne daje ništa osim sebe i nšta ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", već: "Ja sam u srcu Božijem." I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve. Ljubav nema drugih želja, nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalniicu za još jedan dan ljubavi; Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s večeri vratite kući sa zahvalnočću, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama…

Ti si uvek bila drhtaj vremena koje neumitno prolazi, reka sećanja i nebo moje čežnje koje je nad tobom sklapalo krila tajanstvenom milošću.

U zemlji Tintirimintiri pre leta tristatri živeo jedan kralj. Zvali su ga »Čvrsta ruka«, bio je silnik, srca tvrda, bio je bahat i rogobatan i pomalo nemilosrdan. Uh! Uh! Uh! I bila jedna guščarica što je sa puno pompe nosila haljetak od cica i velike drvene klompe. Kad je video guščaricu kralj navrat-nanos oseti veliki ljubavni zanos. Ah! Ah! Ah! Al’ ona pokaza u više mahova da joj nije stalo do kraljevih »ahova« baš ni malo. Kralj je saleće, voli je sve žešće, al’ ona neće i sve češće neće ni da čuje. Ni da čuje za starog i debelog kralja. Jer, imala je ona svog kozara i od njih ne beše lepšeg para nadaleko. Zato kralj odluči da postane mlađi, vitkiji, i za njeno oko pitkiji kako tako. Probao je čarobni nar ali je ostao star. Probao je veštičji napitak (nimalo, nimalo pitak!) al’ da l’ je postao vitak veliko je pitanje. Jednog dana, dobi poruku tajnu: »Želiš li mladost sjajnu otiđi kriomice do stare vodenice ujedno i valjarice što sukno i čoju valja za izradu kraljevskih halja svečanih!« U gluvo doba, kriomice kralj ode do valjarice gde nađe kozara Pavla prerušenog u đavla vrlo vešto. Kralj reče: »Slušaj me, rogati, učiniću te bogatim. Ja želim mladost i to trajnu, primeni veštinu tajnu«. A Pavao reče: »Kroz ove maljeve propustio sam mnoge kraljeve. Lezi evo ovde«. Kralj leže... Kad počeše maljevi po leđima kraljevim, po leđima kraljevim, po leđima kraljevim kralj posta mek k’o čoja i reče: »Guščarica je tvoja!« Još stoji stara vodenica ujedno i valjarica. Još žito melje, sukno valja... A na potoku što je kreće odjekuje pesma pralja o podmlađivanju kralja. Tako se to zbilo, pre leta tristatri, u zemlji Tintirimintiri. A Tintirimintirljani –to svi znaju sa svojim sirotim kraljevima malčice grubo postupaju.

Mnogo srce poklonjeno je nekomu tko nije ni svjestan što je dobio.

Mnoge ljubavi tek su pokušaji da se osoba zaštiti od nekoga još goreg.

Norma je humanost, a ljubav aberacija.

(Nije li najbolnija točka tog žalovanja u tome što moram izgubiti jedan jezik - ljubavni jezik? Svršeno je s onim 'Volim te.')

...govorili smo jedno mimo drugog. Igrali smo zapetljanu igru s loptom, prebogatu pravilima. Pucali smo i pucali ali nijedna od lopti nije ulazila u gol.

Imao sam oči samo za ono čega nije bilo.

Dubina ljubavi se ne meri spremnošću čoveka da sebe unesreći odustajanjem od svojih snova. Dubina ljubavi se meri spremnošću drugog bića da tebe i tvoje snove ne ošteti. Ljubav nije velika ili mala, snažna ili slaba. Ona je duboka ili plitka. Kao i čovek koga voliš. Kao i čovek kakav jesi.

Ležao je ispružen na kauču, očajan. Još više nego propuštena prilika, izjedao ga je očaj zbog vlastite neodlučnosti, slabosti, glupog poskakujućeg srca koje je učinilo da izgubi prisutnost duha i sve pokvarilo. Obuzelo ga je žestoko gađenje prema samome sebi. Samo, što je takvo gađenje? To je nešto sasvim različito od tuge; možda je čak direktna suprotnost tuzi. Kada bi se netko prema njemu loše ponio, Jaromil se znao zatvoriti u sebe i plakati, ali taj plač bi bio sreća svoje vrste, čak uživanje; bio je to gotovo ljubavni plač kada je Jaromil sažalijevao i tješio Jaromila, zavirujući mu ravno u dušu. To iznenadno gađenje, kada je Jaromil sagledao svu Jaromilovu bijedu, sada ga je, međutim, odvraćalo i odbijalo od njegove duše. Bilo je jednoznačno i zgusnuto kao uvreda, kao šamar; spasiti se od njega bilo je moguće jedino bijegom.