Jacques Prevert Quotes

Quicksands Demons and Wonders Winds and Tides Yet in the distance the sea has withdrawn Demons and Wonders Winds and Tides And you Like a seaweed the wind gently caresses In the sands of your bed you're moving dreaming Demons and Wonders Winds and Tides Yet in the distance the sea has withdrawn But in your half-opened eyes Two small waves staid Demons and Wonders Winds and Tides Two small waves to drown myself.

Les ténèbres ne sont jamais seules. Rouges, les années-lumière les traversent, aussi quand les rideaux de la nuit sont tirés sur le silence du rêve ou l'oppressant tumulte de l'insomnie, l'être humain - photographe sans le savoir - développe, dans la chambre noire de sa mémoire, les images enregistrées au cours de sa journée. Alors, sur les papiers sensibles de son identité, frémissent les traits des choses et des gens qui l'ont frappé, ravi ou inquiété ou qui ont donné libre cours à son hilarité.

POD RALOM Ralo tvog blagog čelicnog pogleda izbrazdalo je moje srce i iz te zemlje preorane cvet rastanka je zaridao Danas u istom gradu u kome smo se rastali jedino ja vidim tvoju statuu na trgu Izgubljenja Hiljade dana vec je prošlo od dana kada smo se poslednji put ljubili nekad se gledam u ogledalo nemajući hrabrosti da se obrijem I to uvek padne ponedeljkom ponedeljkom kad su berbernice zatvorene i onda se dosađujem I onda otvaram prozor zovem te i ti si tu sa zlatnim brijačem i srebrnom četkom u paklenoj kadi tvog poslednjeg ljubavnika sa četrdeset konja od groma i vetra I letim ti i brijem se kako se nijedan princ nije obrijao i kupam se sa sto pedeset na sat kako se niko na svetu sem onih kojima se tako nešto već desilo okupao nije Ne pitam te čak ni kamo idemo ne zato što me ne zanima već zato što znam da ni ti sama ne znaš I kao što ti to umeš postavljaš mi pitalice te kada je rođena smrt te kada će život konačno umreti onda zašto se smejem i zašto smo se ono rastali Za volanom je čovek plemenita roda a ni on ne zna ko mu je sve u kolima I ja onako još nasapunjanih ruku zatvaram mu oči UU uu! pogodi ko je I kola tako polete u stranu da... Ali u zidini zime uvek će postojati otvor kroz koji će se moći videti ono najlepše leto Smotana gvožđurija prelivena krvlju eksplozija radosti A da ih i ne zoveš srećne uspomene javljaju se tu sam i vraćaju se na svoja mesta kraj neugašene vatre Vreme ne zna koje je doba doba ne zna koje je vreme Jednoga dana talas toplote oboje nas je zahvatio modrica sreće koja se više ne da izbrisati.