Fjodor Dostojevski Quotes

Ne vrijeđa to što oni lažu, jer laž se može svagda oprostiti, laž je draga, jer vodi istini. Nije to, nego me ljuti što lažu i svojoj se laži klanjaju.

O mein Gott! Eine ganze Stunde der Seligkeit! Ist das etwa wenig, selbst für ein ganzes Menschenleben?" (S. 110).

De små ting , det er de små ting som er hovedsaken! Det er nettopp småting som dette som alltid forderver alt…

Akrabalar arasında zorunlu bir sevgi bağı vardır. Oysa ki sevgi öncelikle hak edilmesi gereken bir şeydir. İşte bu yüzden akrabalar arasındaki sevgi samimiyetsiz ve iğrençtir.

Ama, širok je čovjek, čak i preširok, ja bih ga suzio.

Što će mi takva osveta,što će mi pakao za mučitelje,što tu pakao može popraviti kad je dijete već nastradalo?I kakva je to harmonija ako postoji pakao:ja želim oprostiti i želim sve zagrliti,ja neću da ljudi i dalje pate.A ako patnje djece samo popunjavaju onu količinu patnje koja je potrebna da se otkupi istina,onda unaprijed tvrdim da sva istina ne vrijedi toga.Na kraju krajeva,ja ne želim da se majka grli s krvnikom koji joj je dao rastrgati sina! Postoji li na cijelom svijetu biće koje bi moglo i imalo pravo oprostiti?Ja ne želim harmoniju,ne želim je iz ljubavi prema čovječanstvu.Radije ću ostati sa svojim neosvećenim patnjama.Radije ću ostati na svojoj neosvećenoj patnji i na svom neiskaljenom ogorčenju,makar i ne bio u pravu.Pa i previsoku su cijenu odredili toj harmoniji,nije za naš džep tolika ulaznina.I zato hitam da vratim svoju ulaznicu.Ako sam pošten čovjek,dužan sam je što prije vratiti.To upravo i činim.Nije da ja Boga ne priznajem,Aljoša,nego mu samo najponiznije vraćam ulaznicu.

Natuurlijk valt absoluut niet te garanderen dat dan bijvoorbeeld het leven niet ontzettend saai zal zijn (want wat blijft er nog over om te doen wanneer alles al volgens een logaritmentafel berekend zal zijn); maar daar staat tegenover dat alles er buitengewoon rationeel aan toe zal gaan. Uit verveling bedenk je natuurlijk van alles! [...] De mens is immers fenomenaal dom. Of eigenlijk is hij helemaal niet dom, maar wel zo ondankbaar als je er geen tweede vindt.

Ali zaljubiti se, ne znači voleti. Zaljubiti se čovek može i mrzeći. Zapamti! Zasad još veselo govorim! Sedi, evo ovde, za sto, a ja ću pored tebe, i gledaću te, i neprestano ću govoriti. Ti ćeš jednako ćutati, a ja ću stalno govoriti, jer je kucnuo čas. Ali, uostalom, znaš, mislim da treba, zbilja, govoriti tiho, zato što ovde... ovde... mogu da iskrsnu sasvim neočekivane uši. Sve ću ja to objasniti, kazao sam ti: nastavak sledi. Zašto me je srce vuklo k tebi, zašto sam žudio za tobom za sve ovo vreme, i sada? Za sve ovo vreme? Zato što ću samo tebi kazati, zato što tako treba, zato što si mi potreban, zato što ću ja sutra pasti s oblaka, zato što će se sutra život svršiti i početi. Da li si osećao, da li si viđao u snu kako se s visine pada u bezdan? E, eto ti, tako ja sad letim, samo ne u snu. I ne bojim se, ni ti se ne boj. To jest, bojim se, ali mi je slatko. To jest nije slatko, nego ushićenje... Eh, do đavola, svejedno, kako mu bilo! Jaki duh, slabi duh, ženski duh - što mu drago! Slavimo prirodu: vidiš šta je tu sunca, kako je nebo vedro, lišće je sve zeleno, sasvim je još leto, četvrti sat posle podne, tišina! Kud si bio pošao?

Braćo, ne bojte se grijeha ljudskog, volite čovjeka i u njegovu grijehu jer ta je ljubav slična božanskoj ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sva stvorenja Božja, i cjelinu i svako zrnce pijeska. Volite svaki listak, svaku zraku Božju. Volite životinje, volite biljke, volite svaku stvar. Budeš li volio svaku stvar, spoznat ćeš i tajnu Božju u stvarima. A kad je jednom spoznaš, upoznavat ćeš je neprestano, svakog dana, sve bolje i bolje. Najposlije ćeš zavoljeti cijeli svijet sveobuhvatnom, svemirskom ljubavlju. (...) Pred gdjekojom mišlju staneš u nedoumici, pogotovo kad vidiš grijehe ljudske, pa se pitaš: "Da se poslužim silom ili poniznom ljubavlju?" Uvijek se radije odluči za "poniznu ljubav". Ako se tako odlučiš jednom zauvijek, možeš cijeli svijet pridobiti za se. Ponizna je ljubav strahovita snaga, najmoćnija od sviju, njoj nema ravne na svijetu. Svakog dana i sata, svake minute ispituj se i pazi na sebe da ti vanjština bude dolična. Prošao si, recimo, mimo malog djeteta, prošao si srdit govoreći ružne riječi, s gnjevom u duši; možda nisi ni opazio djeteta , ali je ono vidjelo tebe, i tvoj je možda ružni i zazorni izgled ostao urezan u njegovu nezaštićenu srcu. Nisi to znao, a možda si mu baš time bacio u dušu zlo sjeme koje će zacijelo jednog dana niknuti, a sve samo zato što se nisi suzdržao pred djetetom, što nisi uzgojio u sebi djelatnu i brižljivu ljubav. Ljubav je, braćo, učiteljica, ali je treba znati steći, jer se teško stječe i skupo plaća, dugim radom i na dugu stazu, jer ne smije se voljeti samo na trenutak i slučajno, nego do kraja života. Slučajno može svak zavoljeti, čak i zlikovac. Moj brat mladac molio je i ptice za oproštenje: to je naoko besmisleno, a ipak ima smisla, jer je sve kao ocean, sve teče i dodiruje se, na jednom mjestu dotakneš, a na drugom se kraju svijeta osjeti. Ako je i ludo ptice moliti za oproštenje, i pticama bi bilo lakše, i djetetu i svakoj životinji oko tebe kad bi bio bar malo plemenitiji nego što jesi, bar malčice plemenitiji. Sve je kao ocean, kad vam kažem. Onda bi se i pticama počeo moliti, prožet općom ljubavlju, kao u kakvu zanosu, i molio bi se da ti i one oproste grijeh tvoj. Čuvaj taj zanos, koliko se god on ljudima činio besmislen.

De beste camouflage is je eigen persoonlijkheid omdat niemand zal willen geloven dat die echt is.

İnsan en iyi dostunu güç bir durumda görmekten gerçekten de hoşlanır ; dostlukların büyük bölümü böyle bir eziklik üzerine kuruludur. Tüm aklı başında insanların bildiği eski bir gerçektir bu.

Kumar, fiziksel dünyada ilk özgürlük denemesidir.

Fjodor Michajlovitsj Dostojevski (1821 - 1881) and Grigori Yefimovich Rasputin (1869 - 1916) had one thing in common. They never understood anything at all.

Darum streben wir zuweilen nach barem Unsinn, weil wir infolge unserer Dummheit in diesem Unsinn den leichtesten Weg zum Erlangen irgendeines vermeintlichen Vorteils sehen.

Sommigen beweren dat de individualiteit het kostbaarste goed is van de mens; de wil kan natuurlijk, degewenst, ook samengaan met de rede, vooral als er geen misbruik maar een gematigd gebruik van wordt gemaakt; dat is nuttig en soms zelfs prijzenswaardig. Maar de wil is heel vaak, en zelfs meestal, volledig en hardnekkig oneens met het verstand.

Houdt [de mens] misschien daarom zo veel van verwoesting en chaos omdat hij soms zelf instinctief vreest zijn doel te bereiken en het gebouw in aanbouw te voltooien? Misschien wil hij het gebouw alleen maar graag uit de verte zien en helemaal niet van dichtbij; misschien wil hij er alleen maar graag in bouwen, maar er niet in wonen, laat hij dat liever over aux animaux domestiques, zoals mieren, schapen en wat dies meer zij. De mieren bijvoorbeeld hebben een heel andere smaak. Zij hebben een wonderschoon gebouw van dezelfde orde, dat de eeuwen trotseert - de mierenhoop.

Er zijn vrouwen die, hoe meer ze van hun man houden, des te vaker ruzie met hem zoeken. Werkelijk waar, ik heb zo'n vrouw gekend: "Je weet," zei ze, "dat ik erg veel van je houd en uit liefde pest ik je, dan voel je het tenminste." Weet je dat men een ander uit liefde met opzet kan kwellen. Vooral vrouwen doen dat.

Rulete böylesine bel bağlamam gülünç görünebilir ; fakat ne olursa olsun kumardan bir şeyler ummayı saçma ve anlamsız bulan o alışılagelmiş düşünce bence daha gülünçtür. Kumar ne diye para kazanmanın başka bir yolundan, örneğin ticaretten daha kötü olsun ki? Kumarda kazananların oranı yüzde birdir! Evet de ne çıkar bundan.

Sizi hiç umudum olmaksızın seviyorum, bundan sonra bin kez daha fazla seveceğimi de biliyorum..

Houd één ding vooral goed voor ogen: bid iedere dag wanneer je maar kunt: 'Heer, ontferm u over allen die vandaag voor u verschijnen.' Want ieder moment van de dag sterven er duizenden mensen en hun zielen verschijnen voor de Heer. En hoevelen zijn er niet die vereenzaamd en zonder dat iemand er weet van heeft de aarde verdwijnen, bedroed en beangst omdat niemand hen beweent of zelfs maar van hun bestaan geweten heeft. En zie, dan stijgt misschien van de andere kant van de aarde jouw gebed tot de Heer omhoog voor de zielerust van zo'n gestorvene, hoewel jij hem helemaal niet gekend hebt, zomin als hij jou. Hoe innig moet het hem te moede zijn als hij bevreesd voor Gods troon staat en merkt dat er op dat ogeblik ook iemand voor hem bidt, dat er een mensenkind op aarde achtergebleven is dat ook hem liefheeft. Dan zal God vol ontferming op u beiden neerzien, want als jij al medelijden met hem ehbt, hoeveel te groter zal dan Zijn medelijden zijn, Hij die zoveel barmhartiger en liefdelijker is dan jij.

Ako ostanemo sami sa sobom, bez knjiga, mi ćemo se odmah zaplesti, izgubiti - nećemo znati kome da se pridružimo, čega da se pridržavamo, šta da volimo a šta da mrzimo, šta da poštujemo i šta da preziremo? Nama je teško čak i da budemo ljudi, pravi ljudi svojim telom i krvlju; stidimo se toga, smatramo to za sramotu i uspinjemo se da budemo neki nerealni svečovek. Mi smo mrtvorođenčad, a odavno se već i ne rađamo od živih očeva, i to nam se sve više i više sviđa. Prilagođavamo se ukusu. Uskoro ćemo izmisliti da se rađamo nekako od ideje.

Poslušno primiti svoju sudbinu onakvu kakva je, jednom zauvek i ugušiti u sebu sve, odričići se prava da radiš, živiš i voliš.

Jer za ženu se u ljubavi i sastoji vaskrsenje i spasenje od svake propasti, i do preporoda drugojače ne može ni doći do samo preko ljubavi.

Ja ne samo da nisam umeo da postanem zao već nisam uopšte umeo da postanem bilo šta: ni zao, ni dobar, no podlac, ni pošten, ni junak, čak ni insekt. I eto, sad tavorim posljednje dane u svom kutu, dražeći sebe zlobnom utehom koja ničemu ne vodi: da pametan čovek doista i ne može postati nešto, to može samo budala.

— У обичним случајевима шамари су данас збиља забрањени законом, и сви су престали шамарати, али у изузетним случајевима, и то не само код нас него у целом свету, па ма то била најпотпунија француска република, свеједно и даље шамарају, као за време Адама и Еве, и никад се с тим неће ни престати, ...

För det andra är det min personliga åsikt att ett spädbarn är föga näringsrikt och dessutom alltför sötsliskigt i smaken, vilket innebär att det inte stillar hungern utan bara ger samvetskval.

- Pa pogledao sam! Predobro se sjećam da sam gledao! Puzao sam četveronoške, pipao sam rukama po tom mjestu, maknuo sam stolicu, nisam vjerovao svojim očima: i vidim da nema ništa, pusto i prazno mjesto, evo kao moj dlan, a ipak sam dalje pipao. Takva se malodušnost svagda ponavlja čovjeku kad prejako želi naći... u zamašnim i bolnim gubicima: vidi on da nema ništa, mjesto je prazno, a ipak će petnaestak puta pogledati onamo.

- Bez sumnje, a sve se zbilo tako priprosto i prirodno kako se može zbiti samo u zbilji; da se toga prihvatio romanopisac, nagomilao bi svakojakih izmišljotina i nevjerojatnosti.

... zbilja je tako, mi smo smiješni, lakomisleni, s lošim navikama, dosađujemo se, ne znamo gledati, ne umijemo razumjeti, ta svi smo mi takvi, svi, i vi, i ja, i oni! Ta vi se evo ne vrijeđate što vam u oči kažem da ste smiješni? A ako je tako, zar vi niste materijal? Znate, prema mojem je sudu katkad i dobro biti smiješan, pa i bolje je: brže može jedan drugomu oprostiti, brže se umiriti; ne može se sve razumijevati u isti mah, ne može se započinjati ravno od savršenstva! Da postigneš savršenstvo, trebaš najprije mnogo razumjeti! A ako prebrzo pojmimo, možda i nećemo valjano pojmiti. To ja govorim vama, vama koji ste već tako mnogo znali razumjeti i... ne razumjeti. Sada se ne bojim za vas; ta vi se ne srdite što vam ovakav dječak govori takve riječi? Dakako da se ne srdite! O, vi ćete znati zaboraviti i oprostiti onima koji su vas uvrijedili, i onima koji vas nisu uvrijedili ničim; jer od svega je teže oprostiti onima koji nas nisu uvrijedili ničim, i baš zato jer nas nisu uvrijedili, nije dakle osnovana naša tužba: eto, tomu sam se nadao od viših ljudi, eto, to sam im htio reći kad sam išao ovamo, a nisam znao kako bih kazao...

- Bolje je biti nesretan, ali znati, nego biti sretan i biti zaluđivan.

Ničemu se ne čuditi znak je, kažu, velikoga uma; prema mojem sudu moglo bi to biti isto tako i znak velike gluposti...

- Zato i jest sve to zazorno, jer tu nije bilo ništa ozbiljno! - uzvikne Jevgenij Pavlovič koji se sasvim zanio - oprostite mi, kneže, no... ja... ja sam mislio o tome, kneže; mnogo sam mislio; znam sve što je bilo prije, znam sve što je bilo prije pola godine; sve, i sve to nije bilo ozbiljno! Sve je to bio samo duševni zanos, slikovitost, fantazija, dim, i samo je zaplašena ljubomora sasvim neiskusne djevojke mogla to smatrati nečim ozbiljnim!

Kuvittele että sinä itse olisit pystyttämässä ihmisen kohtalon rakennelmaa jonka perimmäisenä tarkoituksena olisi ihmisten tekeminen onnellisiksi, rauhan ja levon antaminen heille loppujen lopuksi, mutta sen päämäärän saavuttamiseksi olisi välttämättä ja väistämättä tuotettava tuskaa vaikkapa vain yhdelle ainoalle pikkuruiselle olennolle, juuri tuolle samaiselle pikkulapselle joka löi nyrkillä rintaansa, ja perustettava tuo rakennelma hänen kostamattomille kyynelilleen, suostuisitko sinä ryhtymään arkkitehdiksi sellaisilla ehdoilla? Sano minulle kieräilemättä! Ei, en suostuisi, Aljoša lausui hiljaa.

«Твоя рука холодная, моя горячая, как огонь. Какая слепая ты, Настенька!»