“
Religija je raskoš (...) Ali, bog ne voli kišu... Bog ne voli detelinu! Boga se ne tiču ni vaše duboko oranje ni plitke avanture, bog je jastuk od zlatnog baršuna, dijamant okovan suncem, skupoceni okvir izrezbaren u ljubavi, to su otmene četvrti, svilene mantije, izvezene čarape, ogrlice i prstenje, ono što je nepotrebno i čudesno, električne radionice (...) Bog nije korisno sredstvo, bog je poklon za praznik, bespredmetan poklon, platinska poluga, umetnička slika, tanana posledica. Bog je nešto više. On nije ni za ni protiv. O je dodatak (...) Raskošni bog prezire vaše ponašanje bednika, vaše prljave čarape, vaše usrane gaće, pocrnele okovratnike i pokvarene zube. Bog ne pušta u raj tanke zaprške, slabo uhranjene pevce i izgladnele koke. Bog je veliki srebrni labud Bog je soko od safira u blistavom trouglu, dijamantsko oko na dnu zlatnog noćnog suda. Bog je slast merena karatima, platinska tajna, on je stotinu hiljada prstenova vitezova Malampje, bog je večna voštanica u rukama vladike u kadifenom plaštu. Bog živi u plemenitom metalu, u tečnom biserju kipuće vode, u kristalu etera. Bog vas gleda, balegari, i bog vas se stidi.
”
”