“
Nigde se, međutim, neprijateljstvo angloameričke tradicije prema dijalektičkoj ne iskazuje tako jasno kao u široko rasprostranjenom gledištu da je stil tih dela mračan i težak, nesvarljiv, apstraktan - ili, da sumiramo to u prikladnoj krilatici, germanski. Može se dopustiti da on nije u skladu sa kanonima jasnog i tečnog novinarskog pisanja kakvi se uče u našim školama. No šta ako ti ideali jasnoće i jednostavnosti služe u kontekstu naše sadašnjice sasvim drukčijoj ideološkoj svrsi od one koju je Dekart imao na umu? Šta ako su oni, u ovo naše doba hiperreprodukcije štampanih stvari i poplave metoda brzog čitanja, namenjeni tome da navedu čitaoca da brzo pređe preko rečenice, pozdravljajući u prolazu, bez napora, unapred spremljenu ideju, a da pritom i ne sluti da stvarna misao zahteva silazak u materijalnost jezika i saglasnost oblika rečenice sa samim vremenom?
”
”
Fredric Jameson (Marxism and Form: Twentieth-Century Dialectical Theories of Literature)